У Спомен-цркви Светог великомученика Димитрија на Вељинама у Добрињи данас је служен помен за десет бораца Касиндолског батаљона Прве сарајевске механизоване бригаде Војске Републике Српске, убијених из засједе на данашњи дан 1994. године, приликом повратка са положаја.

Недељко Вујичић, који је у вријеме погибије оца Сретка имао 14 година, присјетио се тужног дана у Касиндолу, 22. октобра 1994. године.

- Сјећам се да је у Касиндолу заиста био тужан дан. Сахрана је одржана на стадиону испред дома у Касиндолу. Било је море људи и, колико се сјећам, то је био изузетно тужан тренутак за све нас - рекао је Вујичић.

Говорећи о животу без оца, истакао је да је наставио даље уз подршку мајке и сестре.

Драгана Папаз, ћерка погинулог борца Драгомира Папаза, истакла је да се оца не сјећа, јер је њена мајка у вријеме његове погибије била трудна.

- Сјећања су и данас веома болна. О свему сам слушала из прича мајке, осталих чланова породице и суграђана. Породице никада неће заборавити своје најмилије, али много значи што их нису заборавили ни остали становници насеља и што се и данас, 32 године касније, чува сјећање на њих - поручила је она.

Фото: katera.news

Предсједник Предсједништва Борачке организације "Илиџански борац" Саша Шкобо истакао је да се парастосом чува сјећање на десет бораца Касиндолског батаљона, од којих је девет погинуло, док је десети преминуо седам дана касније од посљедица рањавања

Он је нагласио да "Илиџански борац" од завршетка рата настоји да очува културу сјећања на страдале борце и да ту традицију пренесе на млађе генерације, редовним посјетама стратиштима, спомен-капелама и спомен-цркви.

- Жао ми је што парастосу присуствује мали број људи. Међу присутним је више представника борачких организација него чланова породица погинулих бораца - истакао је он.

Шкобо је навео да се нада да ће наредним парастосима присуствовати већи број породица, како би заједно одали почаст страдалим борцима и сачували сјећање на њихову жртву.