Документационо-информациони центар "Веритас" подсјетио је на годишњицу ликивидације српске породице Зец у Загребу, које се догодило 7. децембра 1991. године, као и да је поступак против припадника резервне полиције МУП-а Хрватске, која је била под командом Томислава Мерчепа, обустављен усљед "недостатка доказа", иако су признали убиство.

На данашњи дан прије 28 године припадници резервне јединице МУП-а Хрватске, под Мерчеповом командом, убијен је брачни пар Михајло и Марија Зец и њихова дванаестогодишња кћерка Александра.

Поступајући по Мерчеповом наређењу, припадник резервне полиције МУП-а Хрватске Миро Бајрамовић је, такође, наредио припадницима јединице Игору Миколи, Синиши Римцу, Небојши Ходаку и Сњежани Живановић да приведу Србина Михајла Зеца због наводних веза са крајишким Србима.

Приликом привођења, 7. децембра 1991. године, око 23.00 часа, Зеца је испред његове куће у Пољаничкој улици на Трешњевци, убио Синиша Римац, наводно, док је покушао да побјегне.

Након Михајлове ликвидације, Муниб Суљић се вратио у кућу, одакле је извео његову жену Марију и њихову кћер Александру. Друго двоје дјеце, Гордана и Душан, успјели су преживјети, јер су се сакрили у кући и тако промакли убицама.

Суљић је прво Марију и Александру одвео у хотел "Панорама", а одатле на Сљеме и убио их из ватреног оружја. Њихова тијела су потом, по Суљићевом наређењу, бачена у јаму за смеће и затрпана.

Неколико дана послије ликвидације, њихове лешеве је пронашао Маријин брат Златко Месић, који је и сам био припадник МУП-а Хрватске.

Убице породице Зец убрзо су пронађене и ухапшене. У преткривичном поступку признали су убиства и одвели полицију на мјесто гдје су покопали жртве. За дјело за које су били пријављени прије саслушања није било предвиђено обавезно присуство браниоца у преткривичном поступку.

Међутим, по расвјетљавању злочина, дјело се преквалификује, а починиоци се, по савјету адвоката, у истрази бране ћутањем, због чега се претходни искази, као незаконити изузимају из списа, а поступак се обуставља "у недостатку доказа”.

Хрватска влада је, под притиском међународне заједнице, у априлу 2004. године донијела одлуку да дјеци убијених Михајла и Марије Зец, Гордани и Душану, додијели износ од 200.000 евра, као помоћ за подмирење дотадашњих трошкова живота, јер су као малољетна дјеца остали без родитеља и без икаквих средстава за живот.

Мерчеп, који је је био комадант резервне јединице МУП-а стациониране у Пакрачкој Пољани и на Загребачком велесајму, гдје су се налазили логори за Србе, као и савјетник у хрватском МУП-у, неправоснажно је осуђен пред Жупанијским судом у Загребу 2016. године на пет година и шест мјесеци затвора.

Осуђен је, како је наведено у пресуди, јер "није спријечио себи подређене да врше незаконита хапшења, злостављања и убијања 31 цивила доведених из Загреба, Кутине, Рибњака, Јање Липе, Бујавице, Међурића, Збјеговаче и Пакрачке Пољане, од којих је 23 усмрћено", док је из чињеничног описа пресуде изостављено 20 жртава за које се није могло утврдити ко их је хапсио и ликвидирао.

Међу убијенима су наведена и имена Михајла, Гордане и Александре Зец.

Пресудом из фебруара 2017. Врховни суд је преиначио првостепену пресуду тако што му је повећао казну на седам година затвора, коју, умјесто у затворској ћелији, повремено "издржава" у елитној бањи Крапинске топлице.