Небојша Глоговац

Постоје људи које нисмо лично упознали.

Које видимо у јавности.

Који су нам  блиски.

Својатни. И драги.

Својом једноставношћу и топлином.

Непосредношћу и добротом.

Искреним наступом.

Нас освоје.

И ми им верујемо.

Радују нас.

Није све изгубљено.

Људи који играју живот и глуме нас.

Саме.

Најбоље знају какви смо.

Били.

У  нереду су спокојни.

У  немиру су мирни.

У халабуци се не чују.

У јурњави стоје.

Нема преше!

И гледају нас.

Из топлине.

И чуде се.

И стиде.

За све нас.

Када тихо оду, потресу нас.

Из корена битства.

И смисла.

И суштине.

Бол  у души.

Тежак.

Притиска.

У грлу стеже.

Пече.

И раздире.

Доброту.

Чудимо се.

Зар неко далек може бити близак?

Може.

Осећамо.

Жалимо.

Што умире човек.

У нама.

Сам.

Почини, добри човече!
Аутор: Бранко Драгаш