Проблем малољетничке делинквенције у Српској све је израженији, чему свједочи и податак да су та лица лани починила чак 153 кривична дјела, а стручњаци наводе да их немаштина и некреативност гурају на погрешан пут.

Подаци Министарства унутрашњих послова (МУП) РС показују да су у односу на 2020. годину малољетна лица лани починила за 3,4 одсто више кривичних дјела. Од укупног броја кривичних дјела, како су додали у МУП-у, малољетници су починили 32 крађе, 33 тешке крађе, пет тешких тјелесних повреда и 22 кривична дјела тјелесне повреде.

- Када је ријеч о полној структури малољетних извршилаца, 92,2 одсто њих су мушкарци - навели су у МУП-у.

Психолози и социолози кажу да се повећање броја кривичних дјела током прошле године у односу на раније може приписати ситуацији са вирусом корона. На почетку пандемије, како објашњавају, није се толико могло излазити, на снази је био и полицијски час, а то је свакако утицало мањи број кривичних дјела. Истичу да се омладина окреће ка делинквенцији првенствено због проблема у породици, а ту је бијес тинејџера који хоће све и одмах, па се одлучују да на “лакши” начин до тога и дођу. Дијете када не оствари успјех у одређеном периоду живота, како кажу, креће погрешним путем.

Психолог Александар Милић каже да је забрињавајуће колико дјеца некреативно проводе слободно вријеме.

- Наставници, стручне службе и школа требају превентивно да раде са родитељима како би дјецу ангажовали, јер су она докона и слободна - рекао је Милић.  Додаје да се највећи проблеми јављају у тинејџерској доби. 

- Не интересује их школа, досађују се, ометају наставу, а исто тако испољавају рушилачке тенденције, па су честе туче, демолирање намјештаја, као свађање са наставницима - рекао је Милић.

Дјеца морају слободно вријеме, додаје, да проводе што квалитетније, заједно са родитељима, а не да буду цијели дан на интернету и да играју игрице.

- Шта очекивати од њих него да задовоље своје потребе које су наметнуте. Краду, опијају се и пуше, а почињу узимати и дрогу - рекао је Милић.

Социолог Ведран Француз каже да су малољетничке делинквенције саставни дио сваког друштва, те да нажалост ниједно није могло да ријеши тај проблем у потпуности.

- Неки од фактора који на то утичу јесу и финансије и криза која код нас влада већ неколико година. Дошло је до поскупљења, а плате стагнирају и све се то одражава на младе људе који желе неке ствари, а родитељи често нису у могућности да им то приуште па се окрећу крађама и насиљу - рекао је Француз. Не изненађује га, како каже, то што је од укупног броја малољетних извршилаца, чак више од 90 одсто мушкараца.

- Свједоци смо да су мушкарци агресивнији и слободнији, али и одлучнији за неке ствари од жена које су по природи опрезније и њежније - рекао је Француз.

Пад вриједности

Ведран Француз каже да статистички подаци који указују на повећања кривичних дјела малољетника из године у годину не иду наруку, те да надлежне институције морају да реагују како не би дошло до експанзије.

- Један од фактора повећаних кривичних дјела малољетника може бити и пад одређених вриједности у друштву. Посљедњих неколико година дешава се да имамо експанзију друштвених мрежа, које свакако доприносе неком виду агресије и насиља. То се некада није користило па су дјеца слободно вријеме користила на другачији начин - рекао је Француз.