Дјечји плач и сузе радоснице срећних родитеља Марије (46) и Будимира (59) Стајића јуче су се смјењивале у њиховом дому у требињском насељу Прљача.

Они су постали родитељи након 23 године борбе за потомство и пете вантјелесне оплодње, која је обављена у Чешкој Републици.

Стајићи су у Требиње из УКЦ Бањалука у суботу послијеподне стигли хеликоптером Хеликоптерског сервиса РС, а мајка Марија у наручју је донијела своја два чеда.

– Прву ноћ у свом дому Никола и Снежана су били мирни, нису нас пуно будили, а ја сам цијелу ноћ била будна, од помијешаних осећања, среће што смо добили дјецу и здрави дошли својој кући, али и оног почетничког страха који, претпостављам, имају све мајке – каже са задовољним осмијехом на лицу Марија.

Тата Будимир признаје да се прву ноћ поред своје дјеце често будио, иако има „тврд сан“.

Обоје су сложни да је то посебан осјећај који су чекали више од двије деценије и који се ни са чим не може поредити.

Срећна мајка каже да никада нису одустали, без обзира на године живота и све што су она и супруг прошли борећи се за потомке.

– Кад сам у Будјејовицама у Чешкој сазнала да сам трудна, први пут у петом покушају, схватила сам да ћемо се остварити као родитељи. То је неописиво; у првом моменту сам само стајала као кип, нисам могла да плачем, да се радујем, да изговорим ниједну ријеч, јер сам мислила да то није моје. Кад ми је дошао супруг упитала сам га да ли је могуће, а тек кад сам се вратила кући у Требиње почела сам плакати – сјећа се Марија најсрећнијег сазнања у животу.

Близанци су у Клиничком центру у Бањалуци дошли на свијет 5. септембра, али су кратко били смјештени у инкубаторе.

– Кад сам се након царског реза пробудила полусвјесна сам чула да су кћерка и син. Нисам жељела да ми доктори говоре пол прије него што се роде дјеца. Кад сам сазнала шта смо добили само сам рекла „одличан пакетић“. Трећи дан сам их видјела и додирнула, а ни тада нисам  могла да вјерујем да су моји – прича кроз сузе радоснице Марија.

Отац Будимир је каже од првог дана вјеровао да ће све проћи како треба.

– Спреман сам да радим све око своје дјеце и немам нимало треме. То смо чекали деценијама – поручује срећни отац.

Снежана је име добила по предсједници Удружења „Бебе“ у Требињу, Снежани Мисити, а Николи је име „донио“ рођак.

Маријин мали сестрић Дејан је једном приликом, слажући своје ствари које је прерастао, рекао да их чува за малог Николу, још када Марија и Будимир нису ни знали да ће једног дана бити родитељи.

Поред тате, Марији око дјеце помаже и њена сестрична Милица, која не крије срећу што је добила мале рођаке.

– Милица је ту, њена сестра, ту су нам тетка и секе, биће рука за помоћ, само да смо здраво – поручује срећна мајка.

Отац Будимир каже да ни у болници у Чешкој, гдје је урађена успјешна вантјелесна оплодња, љекарима није било јасно да су људи толико година борили за потомство, а и даље су заједно, јер не  желе да изгубе заједничку битку.

– Нека јој буде лакше у животу него мени, али нека буде упорна као ја – поручила је предсједница Удружења „Бебе“ Снежана Мисита, својој малој имењакињи.

Срећни родитељи истичу да у борби за родитељство нису били сами и да су им одлазак на вантјелесну оплодњу у Чешку помогли требињска градска управа и Удружење “Бебе”, а пријем у Будјејовицама је оно што ће посебно памтити.

Велику захвалност дугују и бившем градоначелнику Луки Петровићу и садашњем Мирку Ћурићу. Градоначелник Требиња Мирко Ћурић је истакао да је ово само још један од доказа да се исплати улагати у породицу.

– Ово је 23. вантјелесна оплодња коју је помогао град Требиње. На располагању смо брачним паровима и убудуће, уколико им је потребна наша финансијска помоћ – поручио  је он.

Бивши градоначелник Требиња Лука Петровић рекао је да је са радошћу у септембру прошле године прихватио иницијативу да Град помогне породици Стајић, којима је то био и посљедњи покушај вантјелесне оплодње, а који је на његову и радост свих успио.

До краја године се очекује 120 беба

Удружење “Бебе” Требиње крајем маја је прославило стоту бебу, а Снежана и Никола су 113. и 114. беба чији су родитељи чланови овог Удружења. До краја године очекују да ће у Херцеговини бити рођено 120 беба.