Пијанисткиња и професор клавира на Музичкој академији у Источном Сарајеву Невена Ћеклић са сигурношћу спада у ред најистакнутијих грађана општине Пале и града Источног Сарајева, с обзиром да дуги низ година са великим успјехом гради своју музичку и пијанистичку каријеру, како у земљи, тако и ван ње.

Аутор je више истраживачких радова из уже научне области Музичке педагогије и Музикологије. У аналитичком истраживању ауторка трага за актуелном и савременом тематиком у домену музичке педагогије и музичких токова са разних аспеката.

Ћеклићева је Музичку академију завршила у Сарајеву, на одсјеку вокално-инструментални: клавир и ОМП, а постдипломске студије је похађала и успјешно завршила на Конзерваторијуму „Мусоргски“ у Екатеринбургу, у Русији, у класи професора Наталије Панкове, 1991. године.

Од 1999. године ради на Музичкој академији у Источном Сарајеву на клавирској катедри. Од 2014. године стиче звање ванредног професора. Живи у Палама.

Како Вас је привукла музика и због чега сте се опредијелили за клавир?

Невена Ћеклић: Са умјетничком музиком Баха, Моцарта или Шопена срела сам се у музичкој школи коју сам похађала у раном школском узрасту. Пријератно Сарајево пружало је повољне услове за систематично школовање. Уз средњу музичку школу завршила сам и Другу гимназију. Свим мојим професорима неизмјерно сам захвална на пружању стручног и општег образовања.

Први наступи на сцени, као и на музичким такмичењима формирали су ми спознају о врло одговорном задатку у ком сам ја посредник у интеракцији замисли композитора и публике. Чар репродуктивне умјетности  занијела ме од самог почетка и одредила моје професионално опредјељење.

Фото: приватна архива

Шта је за Вас тада представљао одлазак на постдипломске студије у Москву и колико сте били срећни након успјешно завршених студија?

Невена Ћеклић: Одлазак на школовање у тадашњем Совјетском Савезу за мене је представљало круну цјелокупног школовања. Магистарски студиј сам завршила у класи еминентне пијанисткиње и професора Наталије Панкове на Конзерваторију „Мусоргски“ у Екатеринбургу (Русија) 1991. године.

Вјештина свирања клавира тражи мноштво предиспозиција и диспозиција. Потребно је посједовати талент, интелигенцију, упорност, амбицију. Поред тога, неопходно је имати стручне услове да се све те предиспозиције практично реализују. Преферирам руску школу и музичку традицију, а посебно атмосферу и радну  дисциплину која је својствена руском умјетничком свијету. Студирање умјетничке музике тражи потпуну посвећеност сличну религији.

Како је изгледала Ваша каријера током рата и због чега сте промијенили толико адреса?

Невена Ћеклић: Повратаком са постдипломског студија затичем рат у Сарајеву. Доживљавам личну трагедију погибијом моје  сестре Гордане на улици родног града, која ми је била узор у животу.

Прво уточиште нашла сам у музичкој школи у Херцег Новом, гдје сам годину дана предавала клавир. Од 1993. до 1999. године радила сам у Новом Саду у балетској и музичкој школи, гдје сам стекла драгоцјено педагошко искуство и мноштво пријатеља и колега.

Од 1999. године радим на Музичкој академији у Источном Сарајеву. Један сам од оснивача клавирске катедре са најдужим стажом на истој.

Фото: приватна архива

Како је изгледао Ваш први солистички концерт и да ли ипак можете да издвојите неке награде које су посебне и значајне за Вас?

Невена Ћеклић: Перманентни солистички наступи и концерти су били саставни дио мог умјетничког школовања на инструменталном одсјеку. Сати вјежбања клавира и проба који антиципирају излазак на сцену, контакт са концертним клавиром и сусрет са чарима акустике за мене су одувијек били посебан доживљај. Као студент  друге и треће године Музичке академије имала сам прилику да наступам као солиста са сарајевском филхармонијом, као и умјетничку сарадњу са уваженим диригентом и професором Јулијом Марићем.

Као полазник на припреми за постдипломски студиј на Конзерваторију „Мусоргски“, наступила сам на пијанистичком такмичењу посвећеном Шопеновим етидама. Учешће на том такмичењу, омогућило ми је да се продуцирам, што је за мене била одлучујућа пролазница за приступ постдипломском студију.

Колико сте задовољни радом и залагањем студената на Академији којима предајете, и које награде и такмичења посебно истичете кроз тај дио посла?

Невена Ћеклић: У нашем поднебљу има талентованих ученика. Студирање клавира захтијева бескрајан узајамни рад са професором, искључиво индивидуалним обликом наставе.  Инструментална вјештина  захтијева много сати вјежбања, а презентирање резултата је експлицитно.

Поред тога постоји много отежавајућих фактора. Учешће на неком од међународних такмичења претпоставља финансијска средства. Затим, енормна експанзија источних народа у свијет пијанизма, који иступају са фанатичном прецизношћу, што се на такмичењима високо вреднује, чини да је пут до награде врло трновит. Варљиво и дискутабилно оцјењивање на такмичењима проистиче из различитих ставова и интереса.

Осим тога, статус и перспектива тзв. озбиљне музике у региону је потпуно маргинализовано од агресивне присутности и потражње музичких жанрова који стварају новац. Највећи проблем имам у психолошком одржавању континуитета у раду и мотивацији младих, талентованих и интелигентних људи, који све наведено сагледавају.

Прва студенткиња из моје класе, Катарина Стојићевић, након успјешно завршених основних и магистарских студија, стечених награда и искуства, одлази у Сједињене државе, гдје успјешно репрезентује стечено знање. Према евидентним педагошким резултатима, сматрам да су музичке установе у Сарајеву, Бањалуци, Новом Травнику, Добоју, Зворнику, Брчком, Котору, Смедереву, Новом Саду кадровски профитирале са студентима који су дипломирали у мојој класи: Тајра Делић, Данијела Кержић, Андријана Лончаревић, Весна Јеремић, Лидија Медић, Лена Радовић, Ања Петковић, Амила Фушко, Никола Радић.

Мој изузетно надарен студент Никола Симовић,  након темељног студирања  и више награда на такмичењима постаје професор клавира у Требињу, што је велики успјех у кадровском смислу за град из ког потиче, и у ком је претходно завршио основну и средњу музичку школу.

Рад са почетницима никад нисам занемарила. Објавила сам три књиге посвећене ученицима предшколског узраста, са жељом да им дјетињство буде испуњено радошћу и звуцима музике. Моја два изузетно перспективна тринаестогодишњака Андреј и Никола Благовчанин постигли су завидан пијанистички ниво. Поред низа запажених наступа и освојених награда на пијанистичким такмичењима, за вријеме корона кризе насупили су на „онлајн“ такмичењима у Италији и Енглеској. Ову двојицу виртуозних пијаниста припремам за наставак школовања у реномираним установама.

Књига "Хоћу да концертирам"/фото: приватна архива

С обзиром да се бавите педагошким радом, на који начин градите приступ младима ка свијету музике и музичког описмењавања?

Невена Ћеклић: Прије свега веома волим свој посао, а умјетничко-педагошки  рад у својству редовног професора којим се бавим има разне аспекте. Поред извођачке дјелатности коју сам много пута успјела да презентујем у одговарајућим концертним дворанама и у оквиру разних манифестација захваљујући подршци, драге ми професорице Милице Кајевић и сарајевске „Просвјете“, увијек ми је било посебно задовољство свирање у ансамблу са уваженом колегиницом, професором хармонике  Данијелом Газдић.

Такође, преферирам истраживачки рад у домену музичке педагогије. Објавила сам низ публикација у којим сам покушала дефинисати проблематику из уже научно-умјетничке области као и  трагање за рјешењем.

Педагошки рад у искључиво индивидуалној настави има низ специфичности. Сваки таленат представља свијет за себе и тражи посебан приступ. Мој задатак је да научим талентованог ученика како да се користи својим талентом. За мене је велико задовољство што студенти који су дипломирали у мојој класи раде и истичу се својим радом у градовима широм региона и даље.

Колико сте задовољни стањем у области музике којом се бавите тренутно у БиХ?

Невена Ћеклић: С обзиром да сам редовни професор на Музичкој академији, трудим се да студентима из моје класе обезбједим простор за пласирање резултата нашег узајамног рада. То подразумијева јавне наступе широм региона и учешћа на музичким такмичењима у земљи и иностранству. Спадамо у сиромашне државе, па финансијска средства и подршку није нимало једноставно створити. Педагошки профил у савременој констелацији захтијева и менаџерске послове.

У сваком случају дајем максимум од себе да оправдам и практично примјеним своје стручно знање које сам стекла захваљујући школском систему кроз који сам прошла.

Ратна турбуленција је направила велики одлив кадрова, укључујући и већину моје родбине. Ја никад нисам имала дилему између одласка и останка у овој земљи. Сматрала сам да неко мора и да остане у овим крајевима и да свој допринос у оквиру своје професије за општи просперитет.

Биографија:

Невена Ћеклић је рођена у Сарајеву, гдје је завршила основну школу и гимназију, као и основно и средње музичко образовање. У родном граду дипломирала је на Музичкој академији Универзитета у Сарајеву, након чега одлази на постдипломске студије у Москву. Период од 1993. до 1999. године провела је радећи у музичким школама и музичкој и балетској школи у Херцег Новом, односно Новом Саду.

Објавила је четири књиге намијењене почетној настави клавира предшколског и раног школског узраста: Музички буквар, Свирајмо заједно, Хоћу да концертирам и Увод у музичку културу.  Аутор  више истраживачких радова из уже научне области Музичке педагогије и Музикологије. У аналитичком истраживању ауторка трага за актуелном и савременом тематиком у домену музичке педагогије и музичких токова са разних аспеката.

Дугогодишњи је члан и умјетнички сарадник СПКД „Просвјета“ у Сарајеву. Широк спектар интересовања ове умјетнице обухвата успјешну педагошку сарадњу са ученицима од предшколског узраста до магистарског и мастер академског студија.

Разговарао: Миљан Рашевић