На плодним ораницама подно планине Вележ невесињски повртари деценијама производе кромпир изузетног квалитета, за који се увијек нађу купци јер је, како поносно тврде, без конкуренције на овим просторима, због чега су га и брендирали, што ће им осигурати нова тржишта и бољу зараду.

Да је квалитет невесињског кромпира без премца потврдили су и у Агенцији за безбједност хране БиХ када су крајем прошле седмице произвођачима у Невесињу дали рјешење о регистрацији географског поријекла производа. Тиме је невесињски кромпир постао први брендирани производ у Српској, заштићен у складу са законодавством ЕУ, што омогућава произвођачима овог традиционалног производа подношење захтјева и стицање одговарајуће ознаке поријекла и географског поријекла и на нивоу ЕУ.

Начелник општинског Одјељења за привреду и друштвене дјелатности Синиша Братић каже да нема домаћинства у овој малој планинској општини на истоку Херцеговине које не сије кромпир, истичући да годишња производња достиже око 6.000 тона. Највећи дио пласира се на домаће тржиште, мање количине заврше у извозу, а дио становници задрже за потрошњу.

- Поносни смо што је наш кромпир први заштићен у Српској. Од те привилегије очекујемо бројне бенефите - наводи Братић. Према његовим ријечима, поврће ће од сада продавати у заштићеном паковању, са етикетом “невесињски кромпир”, што ће заштитити и произвођаче и потрошаче.

- Наши повртари су неријетко трпјели штету због злоупотреба јер су трговци кромпир са других подручја продавали као невесињски, што више неће бити могуће. Тако ће и потрошачи знати шта купују. Очекујемо да дође и до масовније производње, али и раста цијене за десетак одсто - рекао је Братић.

Предсједник Удружења произвођача невесињског кромпира Милош Кравић истиче да су прве потезе за добијање ознаке географског поријекла повукли прије три године када су основали удружење.

- Од брендирања, прије свега, очекујемо нова тржишта и раст цијене, која је претходних година у просјеку била око пола марке по килограму. Сјетвене површине под кромпиром прољетос су повећане за око 30 одсто - истиче Кравић. План им је, прича он, да покрену производњу кромпира за чипс и оснују мини-фабрику, али и да се окрену тржишту ЕУ.

- Наш кромпир је надалеко чувен јер се издваја по високом квалитету. Просјечна надморска висина на којој се сије је 870 метара, што му веома погодује јер инсекти попут кромпирове златице не долазе у високе предјеле, а и планинска клима му осигурава висок проценат суве материје. Кажу да се кромпир у Невесињу осјећа као код куће, а то су препознали и купци, којих не мањка уназад десет година - истиче Кравић и додаје да све што произведу продају на подручју Требиња, Дубровника, западне Херцеговине и Сарајева.

Привредно друштво “Кумин” из Невесиња годишње засије око 15 хектара кромпира, а све произведено поврће пласира домаћим маркетима.

- У сезони произведемо између 200 и 300 тона кромпира. То је тежак посао, који тражи много рада и одрицања, али се може лијепо живјети од производње - истиче власник “Кумина” Миле Куљић, наводећи да је пољопривредна производња дефицитарна јер на домаћем тржишту фали квалитетног поврћа.

Стартап

Милош Кравић истиче да је Удружење произвођача невесињског кромпира у сарадњи са Пољопривредним факултетом у Источном Сарајеву и ИФАД-ом прољетос подијелило стартап пакете за 90 корисника. У пакетима се налазимо сјеме кромпира, ђубриво и средства за заштиту довољна да се засије и обради пет дунума земљишта.

- Пројекат ће трајати двије године, а идућег прољећа очекујемо да ће број заинтересованих грађана за пакете премашити 200 - рекао је Кравић.