Проширење депоније у Алексинцу угрозило је археолошко налазиште из периода неолита. У покушају да спасу што се спасити може, археолози су дошли до невјероватног открића. На том простору није се налазило насеље, већ прави град винчанске културе. Простирао се на најмање 40 хиљада хектара, у њему је, прије 6 и по миленијума живјело неколио хиљада људи.

- Први градови су заблележени нешто касније на Блиском истоку, али ово насеље има структуру прото града. Организација показује свест о потреби за правилима у изградњи и распореду кућа. Планирали су и радили заједно - каже др Мирослав Марић.

- Локалитет је угрожен постојањем, али и проширењем депоније. Не можемо да се вратимо, шта је било, било је, сада тражимо простор где ће се депонија ширити, где има најмање археологије. Има је свуда - додаје мр Александар Алексић.

Ова два археолога протеклих недјеља са својим тимом раде у немогућим условима, поред тона смећа, на високим температурама, како би од заборава отргли дио културе која је на овим просторима постојала прије 6500 година.

Урбани центар из винчанског доба

Налазиште Штолна први је посјетио академик Милутин Гарашанин педесетих година, на позив рударских инжењера који су, копајући око алексиначких рудника наилазили на грнчарију. Прва геомагнетна снимања обављена су 2020. године, међутим, видио се само дио насеља.

- Због проширења депоније снимили смо додатни простор, потврдили постојање објеката, али и укопа, ровова који иду око насеља и додатно проширили његове границе ка југу, фактички до саме ивице гребена изнад аутопута Београд – Ниш - каже Марић.

Грађевине су груписане у редове, организоване групе објеката који указују на организацију унутар насеља.

- Дакле, то није село, то је озбиљна насеобина, неки би археолози рекли прото град. Огроман простор заузима, ти људи су размишљали о простору, нису се насељавали тек тако, сад ћу да живим овде, сад тамо, планирали су. Имају и заједничке грађевине које су могли да изведу само ако се сви удруже, као што су ровови на ободу насеља. Говоримо о врло озбиљном месту које је, пошто се налази на коридору кроз централно моравску долину, вероватно било нека врста регионалног центра - додаје.

Посуде којих има само на југу

У винчанском регионалном центру људи су живјели највјероватније између 4600 - 4500. године прије наше ере. Даља анализа пронађених артефаката показаће тачну хронолошку скалу, али је Марић, стручњак за праисторију запослен у Балканолошком институту САНУ, готово сигуран о ком периоду се ради. Лако је препознатљиво, каже, по пронађеном матријалу кога има у огромним количинама.

- То су врло типичне посуде које се јављају на крају винчанске културе са одређеним типовима који се распростиру искључиво на југу Србије. Нема их на северу, где у то време почиње одумирање Винчанске културе и њена замена раним бакарним добом. На југу, чини се, винчанска култура опстаје још 100 до 150 година.

Разбој и зелене перле

Поред керамике која је увијек најбројнији налаз на неолитским локалитетима, пронађена је и велика количина глачаног камена, окресаног у разним форматима, од ножића, стругача, чекића, сјекира, до разних радних површина за мљевење или полирање.

- У једном изгорелом објекту чак смо нашли и трагове вертикалних разбоја, тегове који се користе за исправљање пређе. Нашли смо и неколико перлица од малахита, термички обрађеног бакра, нека врсту примитивне металургије. Нашли смо и малахит као сировину који је тек требало да буде обрађен, да би се претворио у алатку или украс.

Гробље би дало још одговора

- Код Винчанске културе познате су стотине насеља, али само спорадични налази људских сахрана, па имамо врло ограничене информације о становницима. Данас би нам генетика показала степен сродства, да ли су били једно или више племена, али проблем је што не можемо да нађемо довољну количину људских остатака. Чак и геофизичке методе имају проблем да идентификују остатке гробова. Јако их је тешко наћи - објашњава Марић.

Нови задатак за археологе

- Наш задатак је да на делу простора где смо оценили да је периферија локалитета, некадашњег насеља, где је најмања могућност да има неке археологије, односно, да је има мање, заједно са општином и представницима комуналног предузећа, дефинишемо место неопходно за проширење депоније, од две хиљаде квадрата.

Научници на тешким мукама

Алексић и колеге су на тешким мукама, остаци винчанског града су свуда, а они могу да ураде само заштитна истраживања. Становницима града који је данас на овом простору депонија је потребна.

- Зато је потребно да се заштитом архолошког наслеђа бавимо у фази планирања изградње неког објекта, да бисмо избегли све ово, али на неком другом месту. За добар део прото града моравске долине је касно - каже Алексић.

Он додаје да је археолошки локалитет Штолна, поред тога што је угрожен изградњом и проширењем депоније, истовремено и константно угрожен активностима неовлашћених ископавања. Ово кривично дјело археолози редовно пријављују полицији.