Proširenje deponije u Aleksincu ugrozilo je arheološko nalazište iz perioda neolita. U pokušaju da spasu što se spasiti može, arheolozi su došli do nevjerovatnog otkrića. Na tom prostoru nije se nalazilo naselje, već pravi grad vinčanske kulture. Prostirao se na najmanje 40 hiljada hektara, u njemu je, prije 6 i po milenijuma živjelo nekolio hiljada ljudi.

- Prvi gradovi su zableleženi nešto kasnije na Bliskom istoku, ali ovo naselje ima strukturu proto grada. Organizacija pokazuje svest o potrebi za pravilima u izgradnji i rasporedu kuća. Planirali su i radili zajedno - kaže dr Miroslav Marić.

- Lokalitet je ugrožen postojanjem, ali i proširenjem deponije. Ne možemo da se vratimo, šta je bilo, bilo je, sada tražimo prostor gde će se deponija širiti, gde ima najmanje arheologije. Ima je svuda - dodaje mr Aleksandar Aleksić.

Ova dva arheologa proteklih nedjelja sa svojim timom rade u nemogućim uslovima, pored tona smeća, na visokim temperaturama, kako bi od zaborava otrgli dio kulture koja je na ovim prostorima postojala prije 6500 godina.

Urbani centar iz vinčanskog doba

Nalazište Štolna prvi je posjetio akademik Milutin Garašanin pedesetih godina, na poziv rudarskih inženjera koji su, kopajući oko aleksinačkih rudnika nailazili na grnčariju. Prva geomagnetna snimanja obavljena su 2020. godine, međutim, vidio se samo dio naselja.

- Zbog proširenja deponije snimili smo dodatni prostor, potvrdili postojanje objekata, ali i ukopa, rovova koji idu oko naselja i dodatno proširili njegove granice ka jugu, faktički do same ivice grebena iznad autoputa Beograd – Niš - kaže Marić.

Građevine su grupisane u redove, organizovane grupe objekata koji ukazuju na organizaciju unutar naselja.

- Dakle, to nije selo, to je ozbiljna naseobina, neki bi arheolozi rekli proto grad. Ogroman prostor zauzima, ti ljudi su razmišljali o prostoru, nisu se naseljavali tek tako, sad ću da živim ovde, sad tamo, planirali su. Imaju i zajedničke građevine koje su mogli da izvedu samo ako se svi udruže, kao što su rovovi na obodu naselja. Govorimo o vrlo ozbiljnom mestu koje je, pošto se nalazi na koridoru kroz centralno moravsku dolinu, verovatno bilo neka vrsta regionalnog centra - dodaje.

Posude kojih ima samo na jugu

U vinčanskom regionalnom centru ljudi su živjeli najvjerovatnije između 4600 - 4500. godine prije naše ere. Dalja analiza pronađenih artefakata pokazaće tačnu hronološku skalu, ali je Marić, stručnjak za praistoriju zaposlen u Balkanološkom institutu SANU, gotovo siguran o kom periodu se radi. Lako je prepoznatljivo, kaže, po pronađenom matrijalu koga ima u ogromnim količinama.

- To su vrlo tipične posude koje se javljaju na kraju vinčanske kulture sa određenim tipovima koji se rasprostiru isključivo na jugu Srbije. Nema ih na severu, gde u to vreme počinje odumiranje Vinčanske kulture i njena zamena ranim bakarnim dobom. Na jugu, čini se, vinčanska kultura opstaje još 100 do 150 godina.

Razboj i zelene perle

Pored keramike koja je uvijek najbrojniji nalaz na neolitskim lokalitetima, pronađena je i velika količina glačanog kamena, okresanog u raznim formatima, od nožića, strugača, čekića, sjekira, do raznih radnih površina za mljevenje ili poliranje.

- U jednom izgorelom objektu čak smo našli i tragove vertikalnih razboja, tegove koji se koriste za ispravljanje pređe. Našli smo i nekoliko perlica od malahita, termički obrađenog bakra, neka vrstu primitivne metalurgije. Našli smo i malahit kao sirovinu koji je tek trebalo da bude obrađen, da bi se pretvorio u alatku ili ukras.

Groblje bi dalo još odgovora

- Kod Vinčanske kulture poznate su stotine naselja, ali samo sporadični nalazi ljudskih sahrana, pa imamo vrlo ograničene informacije o stanovnicima. Danas bi nam genetika pokazala stepen srodstva, da li su bili jedno ili više plemena, ali problem je što ne možemo da nađemo dovoljnu količinu ljudskih ostataka. Čak i geofizičke metode imaju problem da identifikuju ostatke grobova. Jako ih je teško naći - objašnjava Marić.

Novi zadatak za arheologe

- Naš zadatak je da na delu prostora gde smo ocenili da je periferija lokaliteta, nekadašnjeg naselja, gde je najmanja mogućnost da ima neke arheologije, odnosno, da je ima manje, zajedno sa opštinom i predstavnicima komunalnog preduzeća, definišemo mesto neophodno za proširenje deponije, od dve hiljade kvadrata.

Naučnici na teškim mukama

Aleksić i kolege su na teškim mukama, ostaci vinčanskog grada su svuda, a oni mogu da urade samo zaštitna istraživanja. Stanovnicima grada koji je danas na ovom prostoru deponija je potrebna.

- Zato je potrebno da se zaštitom arhološkog nasleđa bavimo u fazi planiranja izgradnje nekog objekta, da bismo izbegli sve ovo, ali na nekom drugom mestu. Za dobar deo proto grada moravske doline je kasno - kaže Aleksić.

On dodaje da je arheološki lokalitet Štolna, pored toga što je ugrožen izgradnjom i proširenjem deponije, istovremeno i konstantno ugrožen aktivnostima neovlašćenih iskopavanja. Ovo krivično djelo arheolozi redovno prijavljuju policiji.