Четворо младих убијено је на данашњи дан 1994. године у Добоју, а пет је тешко рањено приликом гранатирања ужег дијела града са положаја такозване Армије БиХ, за шта ни након 31 године нико није одговарао нити је неуставно Тужилаштво БиХ предузело активности у расвјетљавању овог злочина.

Од испаљене гранате калибра 120 милиметара 30. априла 1994. године, дан уочи Васкрса, на лицу мјеста су страдали Далиборка Благојевић и њен вјереник Недељко Танасић, док су од посљедица рањавања у болници преминули Стојанка Јовић, протјерана из Маглаја, те Љиља Вукосавовић, која је протјерана из Грачанице.

Благо Благојевић, отац настрадале двадесетогодишње Далиборке, данас је као и сваке године, запалио свијећу и посјетио гробно мјесто кћерке и њеног вјереника, који су сахрањени у исту гробницу на градском гробљу Шушњари, јер је граната спријечила њихово заказано вјенчање.

Благојевић је рекао Срни да се напад догодио у суботу око 20.30 часова у ужем дијелу града и да је страдала омладина која се окупила уочи Васкрса.

- Тридесет једна година туге и бола и због тога што страдалу омладину на овај дан нико ни не помиње и што препуштени забораву умиру други пут - нагласио је Благојевић.

Он је рекао да су правосудни органи незаинтересовани да открију ко је наредио гранатирање и ко је убио недужне младе људе прије 31 годину, када је у Добоју од једне гранате страдало највише цивила.

Благојевић је навео да је посебно разочаран због тога што ни до данас, упркос његовим бројним покушајима, Недељку Танасићу, избјеглици из Бусоваче и припаднику добојске бригаде, није признат статус погинулог борца иако је сахрањен уз почасну паљбу, чиме би се исправила неправда према његовој мајци.

- Његова мајка Славојка вратила се у федералну општину Бусовачу, одакле су протјерани, гдје живи од 130 КМ инвалиднине - рекао је Благојевић и додао да би признавањем статуса погинулог борца правда дјелимично била задовољена.

У Парку народних хероја у Добоју у марту 2000. године постављена је плоча за 99 невиних жртава и 399 рањених, који су страдалих током неселективног гранатирања града са положаја такозване Армије БиХ.

Због кривичног дјела ратни злочин против цивилног становништва, а у вези са гранатирањем Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године, Окружни суд у Добоју потврдио је раније оптужницу Окружног тужилаштва против бившег команданта такозване Армије БиХ Џемала Јукана.

Окружни суд у Добоју је у јануару ове године првостепеном одлуком ослободио Јукана одговорности да је као командант 221. брдске бригаде Грачаница, 10. августа 1995. године наредио да се из противавионског митраљеза гађају колоне аутобуса које су се кретале из Добоја према Озрену.

Том приликом у аутобусу је страдао цивил, а истог дана приликом гранатирања мјеста Бољанић, један од пројектила погодио је жену која је од задобијених повреда преминула на лицу мјеста.

Окружно тужилаштво у Добоју је раније водило истрагу против осам лица чији су иницијали А.Н, Б.Х, М.Х, Ш.А, С.Џ, Х.И, А.М. и Б.М, али је поступак, према одлуци Суда БиХ из 2012. године, прослијеђен Тужилаштву БиХ.

Осумњиченима је стављено на терет да су у својству командира и чланова штаба војних формација такозване Армије БиХ планирали, издавали наредбе, односно учествовали у доношењу одлука о издавању наредби неселективних артиљеријско-ракетних напада на градско језгро и цивилне циљеве у граду Добоју и његовој околини, усљед којих је смртно страдало и рањено више лица, те причињена знатна оштећења на стамбеним и другим објектима.

Предмет је, у складу са обавезама из Стратегије за рад на предметима ратних злочина у БиХ, достављен на преглед и оцјену Суду БиХ, који је 10. јануара 2012. године предмет прослиједио неуставном Тужилаштву БиХ.

Иако је од преузимања предмета прошло 13 година, из неуставног Тужилаштва БиХ су раније одговорили да воде истрагу у предмету гранатирања Добоја у периоду ратних дејстава од 1992. до 1995. године, те да се предмет налази у "фази истраге".

Из Полицијске управе и Окружног тужилаштва Добој Срни је раније саопштено да су извјештаји о злочинима против човјечности и ратним злочинима против цивилног становништва због гранатирања ужег и ширег подручја града Добоја, а који обухватају и високопозициониране официре такозване Армије БиХ, достављени неуставном Тужилаштву БиХ на поступање.

Из добојске Полицијске управе навели су да су 26. децембра 1995. године Окружном тужилаштву у овом граду поднијели кривичну пријаву против девет лица због сумње да су починила ратни злочин против цивилног становништва, а 13. новембра 2001. године и посебан извјештај као допуну претходне кривичне пријаве против једног лица.

Окружном тужилаштву у Добоју је 30. марта 2012. године поднесен и извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због сумње да је починило злочин против човјечности.

Добојска полиција је 15. децембра 2017. године неуставном Тужилаштву БиХ поднијела извјештај о почињеном кривичном дјелу против једног лица због сумње да је починило кривично дјело злочин против човјечности.