Гробља су света места, спаваонице наших ближњих до васкрсења. Зато каже Свети владика Николај Велимировић, сва блага на нама и око нас, не вреде једнога гробља хришћанског. На Косову и Метохији нису поштеђене ни хумке беба рођених и умрлих у истој години. Нису сви рушили, али су неми пред злоделом, циљ, затирање српских трагова, оправдава средство.

Овим ријечима др Митра Рељић, филолог, професор Универзитета у Косовској Митровици у пензији обратила се присутнима у Руском дому на представљању допуњеног издања њеног капиталног дјела "Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина”.

Прво издање монографије штампано 2020. године, допунила је подацима са 17 гробљанских локација, али и подацима о мјестима у којима се та гробља налазе који, због закоровљености или немогућности да се до њих стигне, нису обухваћени првим издањем књиге.

- Свакојако мотивисане повреде гробаља и гробних места дешавају се широм света. Уништавање српских гробаља на Косову и Метохији по размерама, бруталности и систематичности, превазилази све до сада забележене појаве ове врсте. Уколико нису сасвим затрта, преорана, поплочана, српска гробља уништавана су, и даље се уништавају, рушењем и разбијањем надгробника, минирањем и спаљивањем. Пуцањем у споменике, поготово у очи упокојених - рекла је Рељићева.

Мапирање српског присуства на Косову

О подвигу овог научног радника који деценијама обилази порушена српска гробља по Косову и Метохији говорио је проф. др Драган Станић, предсједник Матице српске, која је издавач монографије која документује размјере страдања српских гробаља, језичког и културног наслеђа јужне српске покрајине.

"Она заправо ради мапирање простора на којем су Срби евидентно живели као у својој кулутрно – историјској и духовној колевци. Није трагала за текстовима који би као епитаф требало да осветле наше животе, већ да попише гробна места која сведоче ко је све ту постојао, и да укаже на димензију која и јесте основна мотивација њеног чина – спасити од заборава та места, посведочити да су ту Срби постојали. То чини, само због тога што је та елементарна чињеница доведена до прага нестајања. Суочавамо се са једним народом који је идеолошки тако обликован, да не живи са неким другим народом у блиском односу, као у Богу обједињена бића“.

Књига о истини

Историчар Милош Ковић истакао је да је Митра Рељић својим дјелом, али и својим животом, морални узор, образац за многе од нас.

- Ова књига је невесела, тешко је читати, али је ово књига о истини, а истина није дужна да буде весела. Ово је прича о истини -  рекао је Ковић и истакао да је из завјетне службе Митре Рељић, настало и једно научно дјело, у једном од пројеката Матице српске, у оквиру Одбора за Косово и Метохију.

Језик и писмо на надгробним споменицима

Проф. др Софија Милорадовић, директор Института за српски језик САНУ, говорећи о допуњеним дијеловима монографије, истакла је осврт аутора на стара и најстарија гробља без натписа. Описана су гробља о којима у постојећој литератури досад није било ни ријечи, у чак седам насеља; Бућане, Балач, Булије, Косовска Митровица, Мали Звечан, Тиштане, Рудник.

Уз, како је рекла, пуну свијест о значају грађе књиге за разне области и дисциплине у хуманистичким и друштвеним наукама, прије свега за ономастику, историју језика и дијалектологију, али и за етнологију и фолклористику, историографију, демографију и привреду, истакла је неколико кључних елемената који се тичу српског језика и писма на надгробницима:

„Посебну вредност ова два одељка добијају зато што је мало где као у последњим деценијама на Косову и Метохији сурово јасно постало значење дефиниције да је језик основни јемац очувања етничког идентитета“.

Христос Васкрсе!

Милорадовићева је додала да су натписи са споменика који су пописани представљени и фотографијама придруженим причи о насељу, односно гробљу на које се односе као релевантним свједочанством.

"Једна фотографија носи истовремено и највећу трагику и највећу наду, са гробља у Ретимљу код Ораховца, које је посетио и Петер Хандке. Затрављено, комад исушене и сломљене даске са неколико, не сасвим догорелих, усправних свећица, уз које је положено васкршње јаје дивне црвене боје. Поглед се неумитно на њега враћа, и остаје. Христос васкрсе. Ваистину васкрсе!“.

Симбол вјере, љубави и наде

Монографија је, послије Грачанице, у престоници представљена у Руском дому. За то је више разлога. О значају рада Митре Рељић говорио је и директор најстаријег руског центра науке и културе ван граница Русије, Евгеније Баранов, који је аутора монографије упознао давне 1998. године у Приштини.

Он се подсјетио описа њеног живота у филму који је снимио прије више од двије деценије, за Руску државну телевизију. У изнајмљеном стану у Косовској Митровици Рељићева је живјела без намјештаја, завјеса, цвијећа, без фотографија, само са књигама, свуд око себе:

- Засебно је спаковала књиге које ће понети са собом, ако поново буде морала да бежи. Викендом, кад на факултету нема наставе, седа у аутобус и одлази преко реке, на албанску страну. Све ове године, она ризикује свој живот обилазећи једно, по једно српско гробље, пажљиво преписујући у свеску имена и презимена оних који су ту сахрањени - подсјетио се Баранов и додао:

„Митра је за мене на руском, „образ“, на српском вероватно „слика“, али то није баш коректан превод. Слика - образ „моје Србије“. Симбол вере, симбол љубави, симбол пожртвовања и наде“.

Капитално дјело "Српска гробља на Косову и Метохији, уништена споменичка и језичка баштина” могуће је поручити на порталу Матице српске.

Представљању овог вриједног научног дјела присуствовао је епископ моравички Тихон, викар патријарха српског Порфирија.