Уз мелодију пјесме „Иде Миле Лајковачком пругом“ коју су изводили тамбураши на броду „Лотика“, гости Емира Кустурице, лауреат награде Андрићевог института Петер Хандке, књижевници Матија Бецћковић и Желидраг Никачевицћ испловили су из Андрићграда пратећи ток Дрине.

Хандке је пjевао на српском, а Матија Бећковић у тој песми препознао је Хандкеове јунаке, увијек на путу, увијек у покрету.

Фото: Заборављени коријени

- Хандке је у нашој пјесми ‘Иде Миле Лајковачком пругом’ нашао сажето своје дело и своју поетику. И кад сам га срео прва што је изговорио, било је – Дугачка је Лајковачка пруга. И сад кад тај микрофилм развијете на широки план добијете његове романе у којима иде Миле, дими му се цигара. Он устаје када се та пјесма пјева јер је у тој нашој пјесмици нашао своју вјеру -  каже Бећковић за Спутњик.

Кустурица је на дочеку Хандкеа рекао да је ово јединствен случај да један нобеловац посјети град нобеловца.

Фото: Заборављени коријени

Испод старог моста на Дрини који је прославио Иво Андрић, нови мост ствара се између дијве књижевности, између два књижевника нобеловца – Иве Андрића и Петера Хандкеа. Управо је одатле започела пловидба бродом „Лотика“ на којем се пјевало, уживало, туговало, на којем се уз мало ријечи рекло много. У Хандкеовом стилу.

Меморијални центар у Старом Броду за који је Бећковић говорио да је српски „Титаник“ за који нико не зна.

Кроз импозантне пределе клисуре, Дрина је Петера Хандкеа, тог сапутника и сапатника српског народа одвела у Стари брод, мјесто које чува сјећање на српско страдање.

- То је мјесто на којем су Срби из Сарајева, Пала, Сокоца, Рогатице, Вишеграда марта и априла 1942. године под најездом Усташа тражили спас у Србији. И пронашли је на дну ријеке Дрине -  објаснио је својим гостима Емир Кустурица.

У току посјете музеју и спомен-капели г. Хендке је разговарао са протојереј-ставрофором Драганом Вукотићем који је са Емиром Кустурицом говорио о страдањима Срба у источној Босни.

Хендке је са изложених паноа самостално читао ћириличне натписе и посебно интересовање исказао о улози појединих формација током злочина над Србима. Том приликом се упознао и са архитектом музеја Новицом Мотиком коме је упутио најљепше ријечи хвале за величанствени пројекат. Уз туцање васкршњим јајима разговарао је и фотографисао се са посјетиоцима. На крају му је и вишеградски сликар хаџи Бранко Никитовић поклонио слику ћуприје са посветом.

Фото: Заборављени коријени

Хандке прошетао кроз Меморијални комплекс у Старом Броду и са великом пажњом ишчитавао историју страдања српског народа.

На том месту прије двије године подигнут је меморијални комплекс који памти дјецу, дјевојке, породице које су уместо застрашујућег мучења изабрали вјечни починак у ријеци Дрини.

Кустурица је приликом посјете Меморијалном центру у Старом Броду својим гостима детаљно описао историјске цјелине које чине овај крај посебним.

Фото: Заборављени коријени

Петер Хандке поклонио се хиљадама жртава чија су имена исписана на зиду музеја и много ближе сагледао историју страдања Срба на овим просторима у Другом свјетском рату. Док је испловљавала, „Лотику“ су испраћале и скулптуре тела која се издижу из воде као подсјетник на једно страшно поглавље из наше историје.

– Први пут сам у животу ишчитао од ријечи до ријечи дела Иве Андрића, рекао је Хандке поводом додјеле „Велике награде Иве Андрића“.

Уз старе српске пјесме, Кустурица и гости пловили су назад ка Вишеграду, назад ка Андрићу.

Док је на српском језику са својим домаћином пјевао „Ово је Србија“, „Жени нам се Вукота“, „Ивана се кроз Беране шета“, „Тамо далеко“, Хандке је запазио:

„Ваше пјесме су веселе, али кроз њих се заправо тугује“.

Хандке и Кустурица са тамбурашима пјевају старе српске пјесме.

Видео: Заборављени коријени