Док многе европске државе проналазе нове, иновативне начине да смање број пушача, мирис дувана у коси, на гардероби и ваздуху свуда око нас, а да нисмо повукли ниједан дим цигарете, уобичајена је појава у БиХ, која је међу водећима земљама по преваленцији пушења, са више од 40  одсто одраслог становништва.

Према процјенама, у БиХ пуши више од 1,3 милиона људи, што нашу земљу сврстава међу европске лидере по броју пушача. Та навика, дубоко укоријењена у свакодневном животу, оставља велике здравствене и социјалне посљедице те врши дугорочни притисак на ионако преоптерећени здравствени систем.

Док стручњаци и даље истичу важност традиционалних мјера контроле пушења, као што су упозорења, порези и забране, резултати најновијег ЕУ Барометар истраживања Европске комисије показују да оне саме нису довољне.

Иако Европа годинама води битку против пушења, ово истраживање показује да је пут ка "генерацији без дима" знатно дужи него што се предвиђало. У цијелој Европској унији удио пушача смањен је тек за један одсто у посљедње четири године, а амбициозни циљ да континент до 2040. постане "без дима" у овом тренутку изгледа реалан тек у наредном вијеку. Садашњим темпом тај циљ може се достићи тек након 2100. године, јер у ЕУ и даље пуши 24 одсто одраслих.

Примјери који мијењају слику Европе

Анализа Евробарометра из 2024. показује примјере земаља које су значајно смањиле пушење захваљујући иновативним производима. У земљама попут Шведске, Грчке и Чешке биљежи се осјетан пад броја пушача, и то управо захваљујући увођењу производа који се сматрају потенцијално мање штетним од класичних цигарета.

У Шведској свакодневно пуши свега 5,4 одсто грађана, а та земља биљежи и 36 одсто мање смртности од рака плућа у односу на просјек Европске уније.

У Чешкој је стопа пушења смањена са 30 на 23 одсто у само три године, у периоду 2020. и 2023. Дакле, највеће смањење у ЕУ у овом периоду није се десило случајно. Оно је резултат координисаних политика смањења штете.

Завидне резултате постигла је и Грчка. Као медитеранска земља с дугом традицијом прихваћеног пушења и једном од највиших стопа пушача у свијету, Грчка је успјела да смањи број пушача за 600.000 у само три године, што је пад од седам одсто. Кључ промјене била је јасна и дубока промјена националне политике. Умјесто строжих забрана, Грчка је диференцирала никотинске производе према степену ризика. Националним акционим планом из 2019. први пут је препознат потенцијал нових технологија и концепт смањења штете. Законским измјенама омогућено је да се производи различито опорезују, а никотинске врећице, дотад забрањене, постале су алат за помоћ у одвикавању. Информације о ризику јасно се комуницирају. Овакав приступ посебно је значајан јер долази из земље познате по опуштенијем животном стилу, гдје су цигарете деценијама биле дио свакодневице. Примјери наведених земаља показују да када пушачи препознају сигурније алтернативе, да то може бити снажан покретач промјене.

Стручњаци истичу да је заједничко за све три земље чињеница да су комбиновале класичне превентивне мјере с понудом нових производа, које су људи доживјели као потенцијално мање штетне и прихватљиве замјене за цигарете. Такве алтернативе помогле су многима да се лакше одвикну од свакодневног пушења и смање ризике по здравље.

- Шведска, која већ годинама има најнижу стопу рака плућа у Европи, постала је примјер како се промјеном навика и здравственом едукацијом могу постићи изузетни резултати - каже доктор јавног здравља Огњен Брборовић, наводећи да такви резултати нису случајни, већ да су резултат промишљене политике која не игнорише реалност, већ користи све доступне алате за смањење штете.

Глобалне праксе као инспирација

Све већи број земаља препознаје ову праксу. Није ријеч о промовисању нових навика, већ о смањењу штете у реалном свијету, у којем милиони људи и даље пуше упркос свим упозорењима.

Оно што су наведене европске земље започеле потврђује се и широм свијета. У Великој Британији, интеграција вапинга у програме одвикавања довела је до пада броја пушача са 16,4  одсто на 10,4 одсто у периоду од осам година. Захваљујући масовном преласку пушача на производе са смањеним ризиком, Јапан биљежи драматичан пад продаје цигарета за чак 52 одсто, а озбиљан напредак биљежи и Нови Зеланд, који је поставио циљ да до краја ове године буде земља с мање од пет одсто пушача.

Сви ови примјери из свијета показују да је могуће мијењати навике, али само ако грађани добију тачне и уравнотежене информације, као и реалне опције.

Ово је прилика да се и у БиХ покрене тема у јавности и подигне свијест о могућностима за смањење штетности.

Познати бањалучки педијатар и пулмолог Бранислав Лолић сматра да недостатак информисаности демотивише одрасле пушаче да потраже алтернативе.

- Чињеница је да смо ми друштво које пуно пуши, а истовремено се не едукује о новим производима, попут е-цигарета или никотинских врећица, за које је доказано да су мање штетне од традиционалних цигарета. На тај начин се демотивишу да пређу у активно дјеловање и престану пушити они којима су ти производи намијењени и којима могу помоћи, а то су одрасли пушачи. Треба рационално да говоримо о тим производима и да их регулишемо и то на начин да их не изједначавамо с цигаретама, него да прихватимо њихову мању штетност за пушаче те подстакнемо пушаче да цигарете замијене тим производима - навео је Лолић и додао да младе треба држати што даље од свих дуванских и никотинских производа.

Информисање као први корак

Да кључ лежи у едукацији закључује и др Огњен Брборовић, доктор јавног здравља и професор на Медицинском факултету Свеучилишта у Загребу, наводећи да је важно омогућити људима да праве информисане изборе.

- Циљ није да се нови производи представљају као безопасни, већ да се пруже јасне и тачне информације грађанима. То не значи да ти производи нису штетни, али су мање штетни. Ми у медицини не кажемо да је нешто здраво, него да је мање штетно - тврди Брборовић.

Прва непушачка земља на свијету

Са мање од пет одсто пунољетних грађана који пуше Шведска је у новембру прошле године постала прва земља на свијету која је према дефиницији Свјетске здравствене организације проглашена непушачком.

Кључ успјеха лежи у прихваћању стратегија смањења штете. Шведска је препознала да није никотин тај који узрокује највише штете, већ сагоријевање дувана. Замијенивши традиционалне цигарете потенцијално мање штетним алтернативама прије свега оралним никотинским производима, попут никотинских врећица, е-цигаретама и гријаним дуванским производима, смањена је стопа пушења за 65 одсто од 2008. до 2024. године.

Ова стратегија донијела је двоструке користи, прије свега смањење трошкова здравственог система повезаних с лијечењем болести узрокованих пушењем те значајно побољшање квалитета живота грађана.

Пише: Анита Јанковић Речевић