Оснивање завода за дијализу и трансплантацију Републике Српске доноси наду у бољу и сигурнију будућност за стотине пацијената који се свакодневно боре за живот на хемодијализи.

Успостављањем јавне установе, пацијенти ће, како је истакао предсједник Удружења дијализираних, трансплантираних и хроничних бубрежних болесника РС Александар Радун, по први пут имати систем који води рачуна о њиховим потребама, уз континуирану контролу, квалитетнију здравствену заштиту и реалнију могућност за трансплантацију, без утицаја профита приватних компанија. Према његовим ријечима, завод, o чијем оснивању је Влада РС јуче донијела одлуку, биће у јавној својини, те ће донијети значајне промјене за све који зависе од дијализе.

- То представља огроман корак напријед за око 900 пацијената на хемодијализи, самим тим јер више неће бити приватна компанија којој је једини циљ профит, већ установа која ће водити више рачуна о пацијентима. Вјерујем да више неће бити несташице лијекова, лоших дијализатора, нити игнорисања проблема, јер за нас, пацијенте, то буквално значи живот - казао је Радун.

Он појашњава да је до сада комуникација с управама приватних центара била изузетно тешка и неефикасна, јер су распршене у више држава.

- Једна управа је у Сарајеву, друга у Београду, затим у Будимпешти и Хамбургу. Док похватамо ко је за шта надлежан, људи, нажалост, изгубе живот. Сада ћемо имати коме да се обратимо, с ким да разговарамо, сједнемо за сто и рјешавамо проблеме - нагласио је Радун.

Он сматра да ће овај завод у великој мјери допринијети развоју трансплантационе медицине у Српској.

- Очекујемо сарадњу са докторима из Италије, Бјелорусије и Француске који ће долазити у УКЦ РС, радити контроле и обуке. То је значајно, јер је сваки нови одлазак у иностранство за пацијента додатан трошак и стрес - рекао је Радун.

Он је нагласио да је интерес државе, за разлику од приватних компанија, да што више пацијената буде трансплантирано, јер је дијализа скупа и онемогућава пацијентима нормалан живот, jер сваки други дан проводе по четири и по сата на апаратима.

- Након трансплантације људи могу поново да раде, живе, узимају терапију и функционишу. То је немјерљива добит - истиче Радун, додајући да је Удружење од самог почетка било укључено у иницијативу за оснивање завода.

Како је јуче саопштено из Бироа Владе за односе са јавношћу, од 2000. године пружање услуге хемодијализе за пацијенте реализују се примјеном модела јавно–приватног партнерства здравствене установе "Интернационални дијализа центар" Бањалука и Центар за дијализу "Фрезенијус медикал кер" Шамац. Према овом моделу, обезбијеђене су специјализоване услуге дијализе за пацијенте са дијагнозом хроничне реналне инсуфицијенције у девет дијализних центара, а који је у протеклом периоду неколико пута мијењан и допуњаван закључивањем анекса на основне уговоре. Посљедњи анекси уговора за пружање ових услуга потписани су у априлу 2022. године на период закључно са 31. децембром 2025. године.

Комисија, коју је именовало ресорно министарство, израдила је елаборат у коме је, руководећи се уоченом потребом за непосредним управљањем процесима лијечења грађана у терминалној фази болести бубрега, као и због повећања броја пацијената кандидата за трансплантацију бубрега, предложила да се пружање услуге дијализе врши преко специјализоване јавне здравствене установе, односно завода чији би оснивач била Република.

ФЗО

Александар Радун је посебно похвалио рад Фонда здравственог осигурања Републике Српске, јер, како истиче, једини у региону финансира комплетну обраду и кадаверичну трансплантацију у иностранству.

- Ако пацијент добије предрачун, трансплантација се финансира било гдје у свијету. Тренутно је то у Минску, у Бјелорусији, гдје је у посљедње четири године трансплантирано 45 пацијената, а још тридесетак чека на ту шансу. Такође, сродне трансплантације, када пацијент има донора у породици, финансирају се у Турској и Италији - рекао је Радун.