Прича о депонији отпада у Крупачким стијенама година попуњава редове штампе и портала. Најгласнији, свакако, били су припадници Еколошког покрета „Крупац“.

Осим, сад већ стандардних проблема, нашем порталу јавили су се са новим. Наиме, оцједне воде из депоније сливају се у ријеку.

Како нам је објаснио Владимир Лубура, предсједник Еколошког покрета „Крупац“, највећа опасност је када јаке кише, које су честе на нашем подручју, падају.

- Депонија се временом повећавала, дошла је до 40 метара висине, а велике количине смећа се циједе и цуре потоком, те се на крају сливају у ријеку. Приликом падавина, ниво воде, прљаве од депоније и нелегалне спалионице гума у кругу депоније, се повећава  – објашњава он.

Фото: Уступљене фотографије

Депонија отвореног типа, свега петнаестак метара удаљена од корита ријеке Жељезнице, постоји већ тридесет година, а на њој је, прича, депонован најтежи облик хемијског отпада.

- Уназад годинама, у просјеку скоро сваки дан на депонију се истоварао медицински, патолошки, хемијски отпад и тешки метали, на који се, потом, навлачио комунални. Додатни проблем представљало је то што се у оквиру ове депоније налазила и спалионица гума на којој су често избијају пожари који су доводили до великих еколошких катастрофа за биљни и животињски свијет – истакао је Лубура у неком од наших претходних разговора.

Истиче, да иако је наведено када комунално предузеће одвози кабасти отпад, грађани ипак не сарађују, приписујући то њиховој недовољној информисаности.

- Људи једноставно не знају да се смеће и кабасти материјал одвози одређеним данима, те они сами формирају депоније, као што је случај са оном изнад Болнице „Србија“, гдје су депоноване клизна врата од туш-кабине, гуме.. – навео је он, истичући да је највећи проблем уствари прављење тих дивљих депонија.

Дивља депонија изнад Болнице „Србија“

Фото: Фејсбук/ Еколошки покрет „Крупац“

Лубура рјешење за овај проблем види у појачаном раду комуналне полиције.

- Свако бацање смећа у природу би требало бити кажњиво. Стање се може поправити уз упозоравање и кажњавање грађана, уз обавијест о датуму одвоза смећа и кабастог отпада на рачунима. На тај начин бисмо можда сачували ово мало природе. Овако можемо само неку заразу покупити – категоричан је Лубура.

Лубура је подсјетио да је, као предсједник Еколошког покрета „Крупац“, 2021. године од Амбасаде Сједињених Америчких Држава и ОЕСЦ-а у БиХ обезбиједио пола милиона марака за санацију три депоније, у Рогатици, Палама и Крупцу. До санације није дошло јер је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију Републике Српске забранило угалање у нелегалне депоније, што ова, како каже, у Крупачким стијенама и јесте.

Он сматра да је једини излаз из ове ситуације хитан и озбиљан састанак са градоначелником Источног Сарајева Љубишом Ћосићем и начелницима општина Источно Ново Сарајево, Источна Илиџа и Трново.

- Вријеме је да се уозбиљимо и уложимо у санацију депоније, да би се њен вијек трајања продужио. У супротном ћемо доћи у озбиљан проблем, град неће имати гдје одлагати смеће. Потребно је да удружено направимо план санације депоније – истакао је он.

Лубура за крај нашег разговора наглашава да његов циљ није затварање депоније, јер је, како каже, свјестан да она мора постојати, али је битно водити рачуна о њој.