Медији морају да избјегну замку и не улазе у преговоре са доносиоцима такозваног “закона о клевети” тако да би ублажили потенцијалне казне новинарима који су због природе посла први на удару на удару политичких структира и реаговати благовремено прије него што се уопште донесе погрешно рјешење.
Ово је поручила директорка Transparency Internationala BiH Ивана Ивана Корајлић на конференцији “Колико ће нам слободе остати” коју су организовали Клуб новинара Бањалука, портал CAPITAL.ba и Фондација Friedrich Ebert. Она сматра да ће тада бити касно и да већ сада морамо мислити о томе шта можемо урадити по овом питању.
- Не можемо улазити у преговоре хоће ли казна бити три или пет година. Како уопште учествовати у јавној расправи када је све погрешно? И ко зна колико ће се људи наћи на мети ових тужби и у ситуацији да не може да ради или да путује ако се против њега води кривични поступак. Јасно је да овај закон у својој примјени може да оствари огроман утицај прије него што се дође до коначног епилога и судске пресуде. Знамо да процеси трају веома дуго, толико да јавност потпуно заборави о чему се ту уопште и радило - каже Корајлић.
Професорка Факултета политичких наука Универзитета у Сарајеву Лејла Турчило каже да су понуђена објашњења власти у најави ових закона обични политички популизам.
- Нисам сигурна да ли грађани знају да ће и колико ће ови закони утицати и на њихове животе. Они мисле да држава овако ради свој посао и да то нема везе са њима. Заборавља се да држава није сервис властима него грађанима. Зато морамо свима објаснити колико су овакви закони опасни. Политичари увијек играју на карту емоција, надајући се да ће тако замаскирати аргументе - рекла је Турчило.
Адвокат из Бањалуке Јована Кисин Загајац да је најављени закон опаснији него што се мисли, зато што није нимало наивно када прекршајни поступак постане кривица, када умјесто “плаве” стигне “розе” коверта.
- Само закон може да уреди питања рада медија и тиме би се дјелимично ријешио и говор мржње и клевета, све оно што би се сада покушава репресивним методама. Када сте једном осумњичени за кривично дјело, увијек ћете бити означени. И иако нисте осуђени, ако имате неколико тих “розе” коверти, тек онда ћете имати велики проблем. Данас имате много судија које и даље суде по старом систему и такви ће одлучивати о кривици новинара. Многи ће лично у себи мислити да не би требало да радите свој посао. Ми смо поданичко друштво и могли би имати озбиљне посљедице ако добијемо овакве законе - каже Кисин Загајац и додаје да БиХ нема закон медијима и регистар медија због чега и постоји оволика неуређеност на тржишту.
Главни и одговорни уредник портала Бука Александар Трифуновић каже да би Устав БиХ и Републике Српске требало да штити грађане од поретка и политичара. Држава је увијек јача од појединца, каже Трифуновић, али закони и прије свега Устав, морали би да буду на страни онога који не може сам против система.
- Што је држава гора и корумпиранија, то је грађанину горе и ставља га у ситуацију перманентне одбране. Зато је овај закон проблем. Међутим, видјећете, њега ће потписати већина новинара и легитимисати и сложити се са константним прозивкама о страним плаћеницима и издајицама за све оне који нису купљени. Зато ми који се бавимо независним новинарством, ма колико за нас то било безнадежно, морамо стално причати о томе. Зар би нам могло бити горе од овога? Свјесни смо да је Додик апсолутни господар Републике Српске и да ће га слушати многи. Идемо тако далеко и да ће људи ће изаћи на референдум и гласати за закон, не схватајући колики ће проблем сами себи направити. Морамо схватити да ћемо имати само онолико слободе колико сами заслужимо - рекао је Трифуновић.
Њима и одговора да имамо неуређено стање у медијима, сматра он и додаје да новинари нису криви што је неуређено, него власт којој ово стање одговара.
- Ми не смијемо да подилазимо јавности и да се склањамо нити да покажемо страх пред овим системом. Ми њима у лице морамо говорити шта раде у овом репресивном систему - каже Трифуновић.
Пише: Андријана Писаревић
