Кад је био комунизам, народ је кренуо за том идејом. Не вјерују у Бога, али сви вјерују у Светог Василија! Како је то могуће? Парадокс који показује колико је у ствари вјера природна ствар људске егзистенције, природна потреба сваког човјека. Бог је послао Светог Василија да би утјешио овај народ, сачувао је вјеру, он је живо присутан у Херцеговини.

Ово за Спутњик каже мати Павла, игуманија манастира Мркоњићи код Требиња, новог духовног центра и мјеста ходочашћа у Херцеговини:

"Црква посвећена Светом Василију Тврдошком и Острошком, освештана је 1998. године, изграђена је на остацима његове родне куће, ево зидова. И ово дрво било је ту, старо је преко 400 година".

"Спутњик" је разговарао са игуманијом у оквиру Љетње духовне школе Српске правослвне цркве која је одржана у Херцеговини.

Фото: katera.news

Народ овог краја је одувијек тврдио да је његова мајка Ана, Анастасија, сахрањена поред Цркве Светог Николе на сеоском гробљу. Прошле године отворен је њен гроб и пронађене свете мошти. Сада се чувају у Мркоњићима. То је потпуно променило ово мјесто. Долазе ходочасници са свих страна, заживио је манастир у коме се свакодневно служи.

„Светитељ се јавио једном мјештанину и показао гдје се налази гроб. Тај Милутиновић се враћао из поља, а монах, који је вјероватно био Свети Василије, му је рекао на колико корака од цркве је гроб. То је много потресло тог човјека, а људи су говорили да му се учинило. Међутим, он није одустајао, почео је да прави крст, да направи обиљежје, али га није завршио, зато што је 1941. бачен у јаму. Овдке је било велико страдање народа из Поповог поља. Његов син је касније завршио тај крст, а мкештани направили обиљежје, али се нико није усудио да гроб отвори. Било је такво вријеме“.

Проналазак моштију Свете Анастасије

Игуманија додаје да се, како је вријеме пролазило, на гробу повремено јављала свјетлост, било је, каже и исцјељења. Чуда је било све више, па је владика Атанасије Јевтић рекао да би требало провјерити да ли су у гробу мошти мајке Светог Василија. Он је био сигуран да је тако.

Мошти су откривене прошле године, мати Павла присуствовала је том догађају:

„Служили смо прво литургију, дошли су игумани манастира у којима је био свети Василије, Тврдоша, Завале, Острога, Косијерева, ми сестре из Петропавловог манастира, археолози и тим љекара. Нашли смо и надгробни споменик, у једном камену, исклесан лијеп крст. Кад смо отворили гроб, нашли смо прво неке кости које је ту неко склонио површински. Биле су порозне, црне, узмете у руку, оне се осипају. Како смо ишли даље и дубље видјели смо да још нешто доље, по звуку. Кад смо отворили, њене мошти су биле потпуно жуте и након 400 година тако очуване, тако лијепе. По том миру који смо осјетили, по тој радости коју смо осјетили, знали смо да имамо додир са светињом“.

Фото: katera.news

У Херцеговини су, објашњава, шта год се дешавало, који год период муке је био, људи остали вијерни Светом Василију. Свака породица, без обзира да ли је био период комунизма, безбожништва, није се десило да се са поштовањем не односе према светитељу.

"Има једна лијеп обичај овдје, али и у Црној Гори, никад нико неће поменути Светог Василија да не каже, слава му и милост, али и да не устане, ако говори о њему, увијек устане, стоји док прича. То је одраз великог поштовања које људи имају, јер је Свети Василије прије свега сачувао вјеру, прије свега народа у Поповом пољу, остао њихов заштитник и исцјелитељ. Нема породице овдје, ни у једном селу, гдје нећете чути причу како је некога исцјелио. Људи су жељели да изразе своју благодарност, тако што ће сачувати то мјесто правећи цркву, мјесто на коме се чува то живо сјећање на светост".

Свети Василије сачувао народ Херцеговине

И духовни пут саговорнице "Спутњика" везан је за Светог Василија, јер је поријеклом из ових крајева, њена породица је из страдалног Поповог поља. Читав живот слушала је о Светом Василију.

„Посебно кад сам била дијете, баке су нам причале, али смо и гледали њихово поштовање. Моја бака, увијек када би поменула Светог Василија, дигне се, па се прекрсти, то вам остане у сјећању, понесете то са собом. Лијепо је што је та светост везана за Попово поље, сам његов назив, манастир Завала на улазу у Поље, све то говори о великом, дубоком хришћанском животу који је био овдје вијековима и очувао се, хвала Богу. И захваљујући Светом Василију. Ово је подручје на самој тромеђи утицаја католичанства, било је под окупацијом Турака, није било лако сачувати вјеру“.

Изградња Духовног центра

Игуманија додаје да је врло важно да човјек има осећај да је Христос присутан у нашем животу, да је он живо присутан, да то није идеја.

"То је основна ствар коју морате да усвојите, да знате да се читав ваш живот одвија пред његовим очима, да је Христос сваког тренутка ту, присутан. Али ово о чему говорим више би требало живјети, а мање о томе причати“.

Студенти из Србије и Републике Српске са игуманијом, мати Павлом и сестрама (Sputnik/ Сенка Милош)

У манастиру Мркоњићи сваке вечери се чита акатист Светом Василију Острошком, суботом служи Света литургија, а ускоро ће у њему бити изграђен и Духовни центар. То је посебна мисија у којој су дјеца на првом мјесту, каже игуманија на крају разговора за Спутњик:

"Највише смо радили на томе да они долазе, да дјеци буде лијепо кад дођу у манастир, послије дођу неке године кад се то све негдје заборави, кад морају све да преиспитају и да нађу свој одговор на нека животна питања. Али оно што је битно јесте да у тим неким кризама животним знају гдје се могу вратити, Битно је да знате гдје вам је уточиште. У животу дешава се свашта, има свега, али је важно да знате оно што је врло битно, да је Црква ипак дом“.

Пише: Сенка Милош