Усташе су у Касиндолу 20. марта 1942. починиле стравичан злочин убивши 16 заробљеника (11 чланова породице Нишић и 5 члана породице Дамјановић). Укупно 36 недужних становника Касиндола и околине је одведено у смрт из подрума зграде која је некад била сједиште Лијечилишта у Касиндолу.

Нападом фашистичких снага на Југославију у априлу 1941. Други свјетски рат се пренио на наше просторе. Одмах по избијању сукоба, у Лијечилишту остају само тежи болесници (њих 30.). Дио војно-старјешинског кадра југословенске војске, смјештај налази у кругу Лијечилишта, а неколико дана ту је склоњен и кадар Војне академије из Београда.

Након што су окупирали Сарајево са околином, непријатељске власти покушавају обновити рад здравствене установе, али им то само дјелимично успјева па се у јесен 1941. и дефинитвно прекида рад најпознатијег лијечилишта за плућне болеснике.

У болничке зграде и павиљоне се на почетку усељавају домобрани, да би убрзо након њих дошла злогасна “усташка ловачка војна”, позната по свирепости. Они од подрума бивше управне зграде праве затвор, из кога ће, током краја 1941. и у првој половини 1942. године, на погубљење одвести 36 невиних становника. Жртве су стрељане у Тешановом потоку и само у једном дану (20. марта 1942.) убили су 16 невиних жртава од чега 11 из породице Нишић и 5 чланова породице Дамјановић.

Након одласка усташких јединица крајем 1942. у Касиндо усељавају њемачке снаге. У каквом су стању оставили бивше болничке капацитете говори чињеница да је мјесецима трајала обнова прије уласка првих њемачких војника (јули 1943.).

До краја рата, кроз Касиндо је прошло 10 различитих њемачких јединица, а пред само ослобођење ту је накратко била смјештена и Врховна њемачка команда за Балкан.

На мјесту на коме се данас налази модерна болница, некада се налазила модерна пилана, а њен власник Италијан Ђузепе Фелтринели је након Првог свјетског рата премјестио машине у Сјетлину, да би на том мјесту почело са радом Лијечилиште за туберкулозне болеснике. Точак историје се завртио тако да се италијански језик опет зачуо у Касиндолу одмах након самог ослобођења 1945. године. Приступило се санирању настале штете, а том приликом, ангажовано је око 50 италијанских заробљеника.

Као успомену на стравичан период усташке окупације и на жртве Касиндола и околине, становници МЗ Касиндо су 1990. поставили спомен плочу на зграду из које су у смрт одвођени невини цивили. На плочи се осим 36 имена одведених на стрељање, налазе и 22 имена становника Касиндола убијених на осталим стратиштима.

Списак у смрт одведених цивила из подрума зграде на којој се данас налази спомен-плоча:

Нишић Рајко рођен 1916. Нишић Манојло 1877. Нишић Лука 1899. Нишић Душан 1924. Нишић Милош 1923. Нишић Лазар 1924. Нишић Ристан 1898. Нишић Мирко 1927. Нишић Триша 1884. Нишић Ристо 1869. Нишић Никола 1922.

Грачанин Ђорђо рођен 1877. Грачанин Тодор 1927. Грачанин Драгић 1866. Грачанин Бранко 1923. Грачанин Љубо 1925. Грачанин Босиљка 1904.

Дамјановић Илија рођен 1905. Дамјановић Васо 1925. Дамјановић Владо 1897. Дамјановић Лука 1928. Дамјановић Јово 1924.

Папаз Илија 1886. Папаз Ђуро 1924. Папаз Гавро 1887. Папаз Васо 1908.

Кнежевић Љубо 1891. Кнежевић Милан 1901. Кнежевић Живко 1915.

Кулина Миле 1930.

Марковић Ђорђо 1934.

Пјевић Гоја 1895.

Савић Милош 1901.

Шалипур Тодор 1882.

Васиљевић Јока 1898.

Вељић Неђо 1919.