Обиљежање Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика и 83. годишњице једног од најсвирепијих злочина почињених над српским народом, почиње у недјељу 4. августа у Пребиловцима и траје до 6. августа.
Свету архијерејскау литургија служиће више архијереја у недјељу, 4. августа, у 9 часова у Храму Христовог васкрсења у Пребиловцима.
Свету архијересјку литургију служиће митрополит дабробосански Хризостом, митрополит црногорско-приморски Јоаникије, владика буеносаирески и јужно-централно амерички Кирило, владика будимљаснко-никшићки Методије, митрополит њемачки Григорије, архиепископ михаловско-кошицки Георгије и архиепископ мостарско–требињски Димитрије.
Исти дан у 19.30 часова у амфитеатру испред Храма у Пребиловцима, игуман манастира Подмаине о. Рафаило (Бољевић) одржаће предавање на тему ”Бедем памћења”.
У понедејељак, 5. августа, програм се наставља у 19 часова када ће у Храму у Пребиловцима бити служено празнично вечерње. Након тога у Дому културе ”Свети краљ Милутин” у Пребиловцима биће отворена стална поставка изложбе ”Пребиловци 1941”, у организацији Музеја жртава геноцида.
Музеј жртава геноцида први пут организује сталну изложбену поставку изван територије Србије, како би сачувао од заборава све невино пострадале Пребиловчане и село које је симбол страдања Срба у Херцеговини, али и на читавом српском етничком простору.
Изложбена поставка представиће највредније артефакте о злочину у Пребиловцима 1941. године, као што су реплика столице Стане Арнаут /оригинал се чува у Музеју жртава геноцида/, учитељице из Пребиловаца, која је мучена, силована, пребијана у школи, која је сада Дом културе, заједно са још сто својих ученика.
На изложби ће бити представљена и застава, којом су 1990. и 1991. године током достојног сахрањивања прекривани сандуци са посмртним остацима извађеним из бројних бетонираних јама широм Херцеговине.
Из Црквене општина Чапљина позивају вјерни народ да у што већем броју учествују у обиљежавању страдања у Пребиловцима.
Храм Васкрсења Христовог у Пребиловцима саграђен је и освештан 2015. године у знак сјећања на око 4.000 Срба доње Херцеговине које су усташе убиле у Другом свјетском рату, а Српска православна црква /СПЦ/ исте године канонизовала је жртве Пребиловаца и доње Херцеговине у Другом свјетском рату.
Овај празник установљен је у календару на датум када су усташе 1941. године звјерски убиле више од 850 мјештана овог села, углавном жена и дјеце и бациле у јаму у Шурманцима надомак Међугорја.
Овај злочин је у бившој Југославији прикриван, а 1961. године јаме у које су бацани Срби су забетониране.
Откопавање 13 јама на подручју доње Херцеговине почело је 1990. године, а кости више од 4.000 Срба 4. августа 1991. године су сахрањене у спомен – костурницу у Пребиловцима.
У јуну 1992. године током офанзиве “Чагаљ” припадници ХОС-а и ХВО-а минирали су спомен-костурница.
По повратку Срба у Пребиловце послије 2000. године, остаци костију су сакупљени, а по изградњи Храма Васкрсења Христовог почивају у његовој крипти.
Храм у Пребиловцима саграђен је уз помоћ тадашњег предсједника Српске Милорада Додика и захваљујући донацијама Срба у дијаспори.
Урађен је по узору на Цркву Христовог гроба у Јерусалиму која је симбол васкрсења и живота, а од тада до данас Пребиловци су мјесто које опомиње и пркоси свима који мисле да се један народ може истријебити са свога вјековног огњишта.