У свијету се данас обиљежава Међународни дан сјећања на жртве Холокауста који је установљен 2005. године резолуцијом Генералне скупштине УН.

За датум обиљежавања, односно сјећање на милионе жртава страдалих у Холокаусту током Другог свјетског рата, изабран је 27. јануар, дан када су јединице Совјетске армије 1945. године ослободиле највећи нацистички концентрациони логор - Аушвиц.

Том приликом ослобођено је 7.500 затвореника које су за собом оставили нацисти.

Међународни дан сјећања на Холокауст посебно се обиљежава у европским земљама у којима је током Другог свјетског рата живот изгубило 53 милиона људи, међу којима готово 31 милион цивила.

Према подацима Спомен-подручја Доња Градина, у злогласном логору Јасеновац током Другог свјетског рата страдало је 700.000 жртава усташког злочина, међу којима је живот изгубило 500.000 Срба, 40.000 Рома, 33.000 Јевреја, 127.000 антифашиста. У Јасеновцу је страдало 20.000 дјеце.

Црвена армија ослободила логор смрти

Совјетске јединице су на данашњи дан 1945. године ослободиле Аушвиц, највећи нацистички концентрациони логор у Другом свјетском рату.

У логору је остало око 7.500 затвореника које Нијемци у журби нису стигли да побију.

У гасним коморама Аушвица, укључујући дјецу и жене, убијено је најмање милион и по људи, највише Јевреја. У логору је било и више од 25.000 Југословена, махом Срба.

Године 1945. у тадашњем њемачком журналу, који је почињао уз помпезне звуке фанфара, чуле су се ријечи спикера:

"Овдје на цијелом Источном фронту, између Балтичког мора и Карпата, у јутарњим часовима 13. јануара Совјети почињу највећу офанзиву до сада. Фронт је широк 1.000 километара".

Њемачке јединице су око логора пружале огорчен отпор. За директно ослобађање логора смрти погинуо је 231 црвеноармејац. Преживјели логораши изгледали су више мртви него живи.

Збивања у Аушвицу нису одмах објављена. Тек средином априла 1945. године преживјели су говорили о својим искуствима у оквиру Би-Би-Си програма на њемачком језику.

Аушвиц је највећи и најужаснији логор смрти. Тамо је систем нациста за убијање био доведен "до савршенства", а организатор масовних убистава био је Адолф Ајхман.

Послије рата Ајхман је побјегао у Аргентину, уз помоћ Ватикана.

Међутим, Ајхмана је у мају 1960. године пронашла израелска тајна служба и спровела у Израел, гдје му је суђено. Он је покушао да умањи своју улогу у Холокаусту.

- Гнушам се и осуђујем уништење Јевреја које су наредиле тадашње њемачке власти - говорио је Ајхман, који је потом проглашен кривим и погубљен 1962. године.

Концентрациони логор у Аушвицу, око 60 километара југозападно од Кракова, изграђен је 1940. године.

Септембра 1941. године командант логора Рудолф Хес дао је наређење да се отровни гас циклон Б користи за убиство логораша.

Али, нису све жртве Аушвица умрле од гаса. Непосредно након доласка у сточним вагонима, гомила људи "селектована" код рампе за истовар.

Љекари и њемачки војници раздвајали су затворенике на оне које ће одмах убити гасом и на оне који ће преживјети долазак.

Један од љекара био је и Јозеф Менгеле, кога су прозвали "анђео смрти из Аушвица". Менгеле је спроводио и звјерске експерименте, од којих неке и на дјеци.