Служењем парастоса и полагањем цвијећа за погинуле и умрле припаднике Прве сарајевске механизоване бригаде на војничком гробљу у Миљевићима, Борачка организација Источно Ново Сарајево обиљежила је 32 године од њеног формирања.

Поред овог значајног датума, обиљежена је и годишњица формирања Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Тим поводом, предсједник Борачке организације Драгиша Тушевљак рекао је новинарима да је бригада бројила више од 5.000 бораца, од којих је 618 бораца погинуло, а 1.500 једном или више пута рањено.

Он је нагласио да је бригада, која је била састављена од 14 јединаца, имала искључиво одбрамбени карактер да сачува српско цивилно становништво по дубини територије и комуникацију Лукавица-Пале, те Лукавица-Трново и даље.

- Наша обавеза је да баштинимо и његујемо традицију и чувамо успомену на дане оснивања и бригаде и јединица Војске Републике Српске – рекао је он.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић истакао је да је Прва сарајевска механизована бригада била у фунције одбране Српског Сарајева и одбране цивила и вијековне српске територије.

- Данашњи дан је прилика да се још једном сви заједно присјете ратног пута ове бригаде и одају помен онима који су дали животе за Српску, али и свим припадницима јединице. Трећина вијека од њеног формирања не може бацити сјенку на улогу бораца ове бригаде у Одбрамбено-отаџбинском рату – рекао је он.

Ћосић је поручио да обиљежавајући дан ове, али и других бригада, славимо чињеницу да су борци Војске Републике Српске најзаслужнији за стварање Српске.

Обиљежавајући овај значајан датум, начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић изразио је захвалност свим припадницима Прве сарајевске механизоване бригаде на херојским борбама и подухватима којим су у протеклом рату учинили да територија сарајевског ратишта остане одбрањена.

Катић је додао да је данашњи дан један од најзначајнијих датума Одбрамбено-отаџбинског рата на територији ове локалне заједнице.

- Поносни смо на учеснике Одбрамбено-отаџбинског рата који су имали само један циљ, а то је да опстанемо на овим просторима, да напредујемо и развијамо се. Добили смо слободу и прилику да се изнова изградимо град - рекао је он.

Скуштине Организације старјешина ВРС Благоје Ковачевић истакао је да је Прва сарајевска механизована бригада формирана 20. маја 1992. године од 40. механизоване бригаде која је дислоцирана из Загреба на простор Лукавице и 49 моторизоване бригаде. 

Он је додао да за све вријеме рата Сарајевско-романијски корпус није изгубио ни педаљ српске територије, те да је одбио двије велике муслиманске офанзива у покушају деблокаде града Сарајева.

- У почетку је Прва механизована бригада била ангажована као фактор стабилности,
фактор раздвајања зараћених страна и управо тако је и започела свој борбени поход
5. априла, раздвајајући зараћене стране у рејону школског центра МУП-а на Врацама.
Послије тога се ова бригада, састављена од припадника српског народа, ставила у одбрану новоформиране Републике Српске - навео је Ковачевић.

Нико Симанић, припадник ове бригаде, навео је да је сарајевско ратиште било једно од најтежих у минулом рату.

Говорећи о животу бораца, он је навео да живе на маргини друштва, те да се „нису борили за Републику Српску каква је она данас“.

- Покварили су је мито и корупција. Примања бораца су мизерна и јадна – рекао је он.

Милан Мандић, предсједник Удружења несталих Сарајевско-романијске регије, навео је да је два пута рањаван, те да борци и ратни војни инвалиди живе у лошим условима.

Фото: Катера

Прва сарајевска механизована бригада се састојала од 14 јединица и то: три пјешадијска батаљона, оклопног батаљона, механизованог батаљона, мјешовитог артиљеријског дивизиона, чете извиђача, чете војне полиције, вода ПВО, чете инжињерије, чете везе, позадинског батаљона, паљанске и трновске чете.

Бригада је имала довољно борбених средстава, али је оскудијевала у официрском кадру и обученом људству.

Бригада је била присутна на три фронта, а први је ужи сарајевски од Илињаче, Которца, Куле, Добриње један и четири, Насеља Старосједилаца, касарне "Славиша Вајнер Чича", брда Мојмило, Озренске улице, Шанца, "Жељиног" стадиона, од Храсна, дуж Миљацке до Врбања моста, Грбавице један и два, Горњих и Доњих Ковачића, Јеврејског гробља, касарне Босут, Дебелог брда, Златишта и дијела Требевића, по дубини Тврдимићи, Орчеве воде и Кијево.

Други фронт је био Трновско ратиште, Трескавица, Игман и Рогој, а трећи од Средњег, Нишићке висоравни до Олова.

Јединице Бригаде учествовале су на горажданском и бихаћком ратишту.

Учествовала је у бриљантно изведеној акцији "Лукавац 93", спајање Сарајевско-романијске регије са Херцеговином, ослобађање Трнова. Друга већа операција коју је изводио Сарајевско-романијски корпус била је под називом "Панцир-93" или ослобађање ширег дијела Нишићке висоравни и значила је боље повезивање зоне одговорности од Сокоца преко Илијаша и Вогошће. Трећа операција у којој је учествовала Прва сарајевска механизована бригада била је "Звијезда 94" или ослобађање горажданске енклаве. У овој операцији ангажована је јединица величине чете и једна мјешовита оклопна група.

Посебно треба истаћи двије велике нападне операције муслиманских јединица. Прва операција "Коверат" или "Слобода 92" почела је 19. децембра 1992. године, покушај непријатеља да деблокира Сарајево на правцу Игман-Трново-Добре Воде-Улобићи-Требевић-Сарајево.

Напад је извршила оперативна група Игман јачине око 4.500 војника, ангажованих из цијеле Херцеговине, Зенице, и са њима јединице "Црни лабудови".

Епилог је био потпуни крах муслиманских снага уз велике губитке, док су српске јединице имале минималне губитке, али и много рањених борца.

Друга операција "Текбир" или коначна деблокада Сарајева услиједила је у љето 15. јула 1995. године. Такозвана Армија БиХ је на овај напад на унутрашњи прстен ангажовала око 60.000 бораца, а на спољни додатно још 20.000. Омјер је био шест према један у корист непријатеља, а оружја и оруђа приближно једнак.

Резултат је био пораз и потпуни слом офанзиве непријатеља и прекид борбених дејстава.

Бригада је у потпуности извршила свој одбрамбени ратни задатак у додијељеној зони одговорности, сачувани су животи цивила, материјална добра и територија, а није изгубљен ниједан квадратни метар додијељене зоне.

Нажалост, урбани простор Српског Новог Сарајева морао се напустити као посљедица одлуке Дејтонског мировног споразума. Цијена је опет била велика, превелика, болна, напустити територију која је крвљу натопљена најбољих бораца и одбрањена, заиста није било лако.

За свој допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату Бригада је одликована Орденом Немањића, указом предсједника Републике Српске 2022. године.

Одлуком Главног штаба Војске Републике Српске 22. маја 1992. године формиран је Сарајевско-романијски корпус ВРС. Зона Корпуса обухватала је територију градских општина и Хан Пијесак и Рогатица.

Команда Сарајевско-романијског корпуса била је смјештена у касарни "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици и ту је остала до краја рата.

Кроз Корпус је прошло око 15.000 бораца, а у борбеним дејствима за слободу Републике Српске животе је положило око 4.000 бораца.