Храму Покрова Пресвете Богородице у Градишци јутрос је служен парастос за српске цивиле и војнике убијене у Западној Славонији у оквиру обиљежавања 30 година од погрома Срба у злочиначкој акцији хрватске војске "Бљесак".

Код спомен-обиљежја посвећеног убијеним Србима из Западне Славоније служен је помен и положени су вијенци, а у Културном центру Градишка одржана је духовна академија, након које је премијерно приказан документарни филм "Западна Славонија, 30 година касније".

Фото: srna.rs

Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац рекао је да је хрватска војна злочиначка акција "Бљесак" представљала завршно етничко чишћење Срба из Западне Славоније, те да за ове злочине нико није одговарао, упркос прикупљеној обимној документацији.

Штрбац је напоменуо да је прво етничко чишћење Срба са тог подручја почело још у јесен 1991. године када је између 60.000 и 70.000 Срба очишћено из 167 села и неколико мањих градова.

За Западну Славонију је, каже Штрбац, интересантно да је то област која је била под заштитом УН коју су Хрвати очистили од Срба, посебно око Окучана, као и да се ни послије толико година број српских повратника не повећава, односно да их је остало 1.500, док је више од 15.000 отишло.

Истичући чињеницу да за ове злочине нико није одговарао, Штрбац је рекао да је Хашком трибуналу у име Владе тадашње Републике Српске Крајине доставио прикупљене доказе, али да тај случај никада није покренут.

Он је навео да акција "Бљесак", односно ниједан почињени злочин, нису били обухваћени хашком оптужницом и пресудом хрватским генералима Анти Готовини, Младену Маркачу и Ивану Чермаку.

Штрбац је напоменуо да су и у Хрватској покушали да воде неке своје поступке, али је увијек остајало у преткривичној фази.

Он је подсјетио да је Хрватска вратила БиХ сву документацију, која јој је послата захваљујући полицији Републике Српске, а која је водила истрагу против 14 команданата који су учествовали у акцији "Бљесак".

- На моје и изненађење многих других, хрватска Влада је одлучила да то врати нераспаковано у Сарајево, уз образложење - ако ми будемо нешто радили заправо признајемо да су наши команданти и војска погријешили и кршили женевске конвенције, боље је само да кажемо да су наши непогрешиви - рекао је Штрбац.

Он је подсјетио да су и у Србији прикупљани подаци од "Веритаса", других извора, породица убијених и рањених и избјеглица, посебно за два села која су највише страдала - Пакленица и Медаре.

- Све је то достављено, али је још у преткричвној фази, а осумњичена су НН лица - рекао је Штрбац.

Фото: srna.rs

Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.

Хрватске оружане снаге су 1. маја, 1995. године, извршиле агресију на српску област Западна Славонија, која је била у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН.

Више од 16.000 припадника хрватских оружаних снага кренуло је тада на око 15.000 српских цивила и око 4.000 војника, које је УН препустио на милост и немилост агресору.

Према подацима Документационо-информационог центра "Веритас", у агресији на Западну Славонију у акцији кодног назива "Бљесак" 1. и 2. маја 1995. године погинуле су и нестале 283 особе, укључујући 114 цивила, међу којима је 57 жена и 12 дјеце, а протјерано је 15.000 Срба.

Од укупног броја жртава до сада је расвијетљена судбина 174 особе, а као нестало се води још 109, међу којима је 46 цивила, укључујући и 23 жене. Из "Веритаса" указују да је, са ове временске дистанце, извјесно да су и они који се воде под ознаком "нестали" такође убијени.

Фото: srna.rs