На Новом гробљу у Београду обиљежене су 52 године од смрти Милунке Савић, српске хероине балканских и Првог свјетског рата, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски поручила је да је Милунка Савић била бранилац и хранилац и да њено највеће одликовање није било на прсима, већ у данашњој слободи.
Стаменковски је нагласила величину жене чија је храброст задивила савезничке генерале и цијели свијет, наводећи да су се све врлине које Бог може некоме да подари, окупиле у души и карактеру Милунке Савић, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.
Стаменковски истиче да је Милунка Савић била и остала симбол снаге српске женеи подсјећа да су се, према свједочењима српских војника из књига Антонија Ђурића "Жене Солунци" и "Солунци говоре", војници у најтежим тренуцима храбрили ријечима - "Ћути, трпи, кад може Милунка, можемо и ми".
Од њене родне Јошаничке Бање, преко Рашке, па до Вождовца, у Београд, то су путеви којима је, каже Стаменковски, Милунка пролазила и крчила пушком, носећи високо барјак слободе.
Она је додала да је Милунка Савић била велики дар за све генерације које долазе, за српски народ и за читаву слободну Европу.
Церемонија је завршена полагањем вијенаца и минутом ћутања у част Милунке Савић.
Милунка Савић била је српска јунакиња балканских ратова и Првог свјетског рата, наредник српске војске, једна од најодликованијих жена у историји ратовања, и симбол храбрости и пожртвовања своје отаџбине.
Као жена која се преобукла у мушко одијело да би замијенила брата на фронту, постала је позната по својој изузетној храбрости, због чега су је Французи прозвали "српска Јованка Орлеанка".
Za sta je Milunka ginula da nam sada armija takvih kao ti kroji kapu i prica o postenju-nove generacije propale u mraku materjalizma, feminizma, modernizma-komunjarski podmladak.