На Новом гробљу у Београду обиљежене су 52 године од смрти Милунке Савић, српске хероине балканских и Првог свјетског рата, а министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Милица Ђурђевић Стаменковски поручила је да је Милунка Савић била бранилац и хранилац и да њено највеће одликовање није било на прсима, већ у данашњој слободи.
Стаменковски је нагласила величину жене чија је храброст задивила савезничке генерале и цијели свијет, наводећи да су се све врлине које Бог може некоме да подари, окупиле у души и карактеру Милунке Савић, саопштено је из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије.
Стаменковски истиче да је Милунка Савић била и остала симбол снаге српске женеи подсјећа да су се, према свједочењима српских војника из књига Антонија Ђурића "Жене Солунци" и "Солунци говоре", војници у најтежим тренуцима храбрили ријечима - "Ћути, трпи, кад може Милунка, можемо и ми".
Од њене родне Јошаничке Бање, преко Рашке, па до Вождовца, у Београд, то су путеви којима је, каже Стаменковски, Милунка пролазила и крчила пушком, носећи високо барјак слободе.
Она је додала да је Милунка Савић била велики дар за све генерације које долазе, за српски народ и за читаву слободну Европу.
Церемонија је завршена полагањем вијенаца и минутом ћутања у част Милунке Савић.
Милунка Савић била је српска јунакиња балканских ратова и Првог свјетског рата, наредник српске војске, једна од најодликованијих жена у историји ратовања, и симбол храбрости и пожртвовања своје отаџбине.
Као жена која се преобукла у мушко одијело да би замијенила брата на фронту, постала је позната по својој изузетној храбрости, због чега су је Французи прозвали "српска Јованка Орлеанка".
