Новосадска Градска библиотека обиљежила је данас 175 година од оснивања Српске читаонице, на чијој је традицији настала, као и 65 година од оснивања Дјечјег одјељења.

Предсједник Скупштине града Јелена Маринковић Радомировић истакла је да је Градска библиотека одувијек била средиште културног и умјетничког развоја Новог Сада.

-Током 175 година постојања, Градска библиотека израсла је у средиште културног и умjетничког развоја заједнице, чувара културне баштине и установу која и данас помаже у обликовању културног идентитета града-, рекла је Радомировићева на новосадском Тргу Републике, гдје је данас уприличена свечана академија поводом ових јубилеја.

Истичући да је оснивање бројних важних установа културе, попут Српске читаонице, допринијело томе да овај град буде надалеко познат као "Српска Атина", Радомировићева је додала да су Новом Саду додате још двије престижне титуле - Омладинска пријестоница Европе и Европска пријестоница културе.

Директор Градске библиотеке Драган Којић рекао је да је библиотека, као најстарија установа културе, настојала током свог дугогодишњег постојања да квалитетом услуга које пружа окупи што више корисника око својих програмских активности.

Он је истакао значај града Новог Сада за остварене добре резултате Библиотеке у претходном периоду.

Српска читаоница основана је 19 година прије него што ће Матица српска бити пресељена из Будимпеште у Нови Сад, давне 1845. године.

Током Свечане академије, први пут су уручене повеље за животно дјело, признање за појединце, који су цијели вијек посветили књизи, библиотеци и лијепој ријечи.

Повеље су уручене Десанки Стаматовић, шефу Катедре за библиотекарство и информатику Филолошког факултета у Београду, академику Миру Вуксановићу, књижевнику, те покретачу и уреднику антологије "Десет векова српске књижевности" и Лази Чурчићу, једном од најистакнутијих библиотекара у Библиотеци Матице српске.