Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас ће бити служен парастос и одата почаст за 20 Срба из братуначког насеља Хранча, које су убиле муслиманске снаге, од којих је седморо погинуло 25. јула 1992. године.
На данашњи дан настрадало је седам цивила, од којих су три биле жене.
Породице страдалих, Организација породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила и Борачка организација ће данас, уз служење парастоса, прислужењем свијећа и полагањем цвијећа, обиљежити 29 година од погибије седам цивила.
Муслиманске снаге из околних села и Сребренице упале су 25. јула 1992. године у Хранчу са више страна, убијајући српске цивиле код њихових кућа.
У Хранчи, као и осталим селима око Сребренице и Братунца, муслиманске формације побиле су становнике које су затекле, опљачкале покретну имовину, а куће и осталу непокретну имовину попалиле.
Преживјели мјештани причају да је напад почео око 15.30 часова, да је запуцало и уз галаму упали су у село и убијали све редом вичући: “Хватај их живе, штеди муницију”.
Убијено је седам мјештана у двориштима, а већина становника успјела је да се низ корито Глоговске рјечице извуче према Братунцу.
Мјештанин Драгомир Митровић нестао је десет дана прије овог напада на Хранчу и још није пронађен. Њега су муслимански војници ухватили код оваца и изгубио му се сваки траг.
Предсједник Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца Радојка Филиповић је подсјетила да су напади извођени неколико дана на Загоне, Горње Магашиће и Хранчу.
Филиповићева је указала да је у Горњим Магашићима убијено осам српских цивила 20. јула 1992. године, као и на српска страдања у четири села на Петровдан те године и још низ села гдје је у једном дану убијано по десет или 20, па до 50 и више мјештана и нико није одговарао.
Она је истакла да су гробови убијених једина истина и пита гдје је правда.
– Предмети стоје у ладицама у Тужилаштву БиХ и након 29 година од злочина и 25 године од завршетка рата. Неизвјесно је да ли ће оптужнице икада бити подигнуте, а када дођу на ред да ли ће бити преживјелих свједока да потврде шта се дешавало и ко је и како починио злочине. То је доказ да у БиХ нема правде за Србе – рекла је Филиповићева.
