У Хашанима у општини Крупа на Уни половином марта почели су радови на изградњи куће чувеног писца Бранка Ћопића.
Начелник општине Крупа на Уни, Младен Кљајић прича за Српскаинфо да је сада завршена изградња подрума.
– Радови се и даље изводе, а након што се изгради кућа услиједиће вањски радови, односно уређење дворишта и околине Ћопићеве куће – каже Кљајић.
О обнови куће славног писца прича се већ пет година. Тада је саопштено да је Влада Азербејџана донирала новац за њену обнову.
Кљајић каже да је тада ова општина писменим путем обавјештена да донација износи 26.000 евра. Међутим, радови су почели у новембру 2017., када је фирма из Добоја припремила земљу за градњу те салила темељ.
Двије године након тога у пројекат обнове Ћопићеве родне куће укључила се и Влада РС која је обезбиједила 100.000 КМ за прву фазу радова.
Клајић сматра да се коначно озбиљно пришло овој причи и тврди да урађено доказује да има напретка.
-Кућа Бранка Ћопића треба да буде оличје Крупе на Уни, Поткозарја и Грмеча, и да буде направљено нешто што је заслужио наш писац-истиче Клајић.
Он додаје да ће ова локална заједница обезбиједити електричну енергију и урадити уличну расвјету. Нада се да ће бити у могућности да још помогну завршетак овог пројекта који се зове „Башта сљезове боје“.
-Надам се да ћемо ми у општини моћи барем да обиљежимо таблама околину. Ту треба да буду пратећи објекти, мјеста где ученици могу да сједе, мокри чворови, атеље. Обећање је било да би све школе од Модриче наовамо могле да имају обавезну посјету куће Бранка Ћопића – каже Кљајић.
Он наводи да ће дио дрвене грађе који је набављен прије двије године и који је очуван, бити искориштен за настрешницу ладаре у дворишту.
Први човјек Крупе на Уни се захвалио помоћнику министра просвјете и културе Тањи Ђаковић за коју сматра да је изнијела највећи терет у вези са покретањем радова у Хашанима. Такође, захвалио се и Ћопићевом рођаку, Слободану Ћопићу.
-Он је донирао два и по дунума своје земље која се налази поред земље са кућом, за потребе уређења околине и обећао да ће дати још ако треба, али битно је само да се кућа почела правити-истиче Кљајић.
Он додаје да цијели пројекат уређења куће са околином кошта 238.000 КМ.
Из Министарства просвјете и културе РС за Српскаинфо су саопштили да би радови на изградњи родне куће Бранка Ћопића, уколико све буде текло планираном динамиком, требало да буду завршени до 15. јуна ове године.
-Влада Републике Српске прошле године издвојила је средства за завршетак прве фазе изградње родне куће Бранка Ћопића, односно занатско-грађевинске радове. За ову фазу је обезбјеђено 100.000 КМ, остатак ће бити обезбјеђен ове године. У другој фази планирано је унутрашње уређење куће и вањског простора -навели су из Министарства просвјете и културе РС.
У свом саопштењу додају да је ово Министарство спровело сву потребну процедуру да би званично почели радови.
-У циљу потпуног и аутентичног праћења пројекта, који је израдио Архитектонско-грађевинско-геодетски факултет РС, ангажован је и Завод за заштиту културно-историјског наслијеђа Републике Српске и Републичка дирекција за обнову и изградњу, који ће обављати стручни и технички надзор-кажу из Министарства.
Из општине Крупа на Уни вјерују да ће кућа Бранка Ћопића и њена околина након завршетка пројекта „Башта сљезове боје“ бити предани у власништво ове локалне заједнице.
Поклон за стогодишњицу рођења
Из Министарства просвјете и културе РС кажу да је пројекат „Башта сљезове боје“ осмишљен 2015. године, поводом 100 година од рођења Бранка Ћопића како би се ревитализовало Ћопићево родно мјесто.
-Циљ је да се нашем омиљеном писцу из дјетињства врати онај значај и улога коју заслужује и да оживимо ово мјесто, а школску дјецу, која су се упознала са ликовима дјела Бранка Ћопића доведемо у његов родни крај, у мјесто где су ти ликови имали своје догодовштине, да се дјеца саживе са дјелом – закључују у Министарсву.
Бранко Ћопић рођен је 1. јануара 1915. у Хашанима. Трагично је окончао живот у Београду 26. марта 1984. године. Поред приче „Башта сљезове боје“ најмлађима је познат и по дјелима „Орлови рано лете“ и „Доживљаји Николетине Бурсаћа“.
