Породица, саборци и представници државних институција данас су на мјесном гробљу у Грлици у Источној Илиџи, полагањем цвијећа, паљењем свијећа и поменом одали почаст Радмили и Раденку Галинац, првим жртвама НАТО бомбардовања Републике Српске.

Брат и сестра, Раденко и Радмила страдали су на данашњи дан 1995. године у злочину без казне - „Намјерна сила“, како су НАТО савезници назвали операцију бомбардовања Срба 1995. године.

Потом је служен парастос у Храму Светог свештеномученика Петра Дабробосанског у Војковићима за све погинуле Србе у НАТО агресији на Републику Српску.

Начелник општине Источна Илиџа Маринко Божовић навео је да се са посебном тугом и пажњом поклања породици Галинац, истичући да памти лик Марка Галинца, оца првих жртава НАТО бомбардовања.

- Са њим сам често разговарао. Без обзира на бол коју и страдање које је доживио увијек је стајао поносно и никада се на његовом лицу није могла видјети туга, икао је, у дубини душе, сигурно патио – рекао је он.

Он је навео да су посљедице НАТО бомбардовања пројектилима са осиромашеним уранијумом оставиле трајне посљедице по здравље људи у Републици Српској, посебно сарајевских Срба.

Божовић се присјетио ратних дана када је НАТО надлијетао Српско Сарајево и Републику Српску.

- Увијек истичем значај сарајевског ратишта у стварању Републике Српске. Да жртве не буду узалудне, да Република Српска и Србија буду вјечне – истакао је он.

Небојша Видаковић, помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Републике Српске, рекао је да жртве НАТО агресије никада неће бити заборављене.

- НАТО бомбе су сијале смрт 1995. године по Републици Српској, а посљедице се и данас осјећају, јер народ се разболијева и умире због осиромашеног уранијума - напоменуо је Видаковић.

Он је истакао да за те злочине до сада нико није одговарао.

Државни секретар у Министратству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Ђорђе Тодоров поручио је да је Србија увијек уз братску Републику Српску.

- Да се сећамо, да обележавамо и да не заборавимо жртве које су страдале у НАТО агресији чија је намера била да укроти српски народ и баци га на колена. Зато смо ми данас ту, да покажемо да су овде вековима живели наши преци, да су ту и страдали, да ћемо их се сећати и да ћемо опомињати - рекао је он.

Предраг Крстовић/Центар за културу и информисање

Члан Предсједништва Борачке организације Републике Српске Горан Шеховац поручио је да се НАТО агресија никад неће опростити ни заборавити.

Према његовим ријечима, под оправдањем легалних војних циљева и заштите муслиманских снага, српски народ је гађан и нападан.

- Гађали су болницу „Жица“ више пута, гађали су и обданиште у Лужанима, цркву у Блажују – присјетио се Шеховац, истичући штетне посљедице осиромашеног уранијума којим је српски народ бомбардован током НАТО агресије.

НАТО снаге су од 30. августа до 14. септембра 1995. године бомбардовале Републику Српску.

Током септембра 1995. године НАТО бомбе су убиле најмање 50, а раниле 130 цивила и војника, те причиниле огромну материјалну штету.

Бачено је 1.026 бомби и навођених ракета, укупне тежине од око 10.000 тона експлозива.

Трагедија породице Галинац – сјећање на жртве НАТО бомбардовања

Мирјана Галинац изгубила је троје д‌јеце у року од 15 дана - двоје су убиле НАТО бомбе, док је трећи син погинуо као борац Војске Републике Српске.

Радован, Раденков брат близанац, три године је провео на сарајевском ратишту, чувајући сваки педаљ српске земље. Крајем августа 1995. године, изложен свим ратним страхотама, добио је галопирајућу мишију грозницу која му је напала бубреге и мокраћне канале. Пребачен је у болницу на лијечење, али 26. агуста умире у околини Трнова.

Двије недјеље касније, 9. септембра 1995. године Раденко је возио сестру Радмилу преко Средњег до аутобуске станице, како би се вратила у Београд, када су бомбе злочиначког НАТО пакта пале на њихово возило, које је одлетјело у ваздух.

Радмила Галинац је на мјесту остала мртва у локви крви, док је Раденко био тешко рањен и оглувио је заједно са командантом једне јединице на том подручју, који је дошао до њега.

Раденко, који је наредног дана преминуо у болници “Жица” у Блажују, гд‌је га је лијечио чувени хирург доктор Миодраг Лазић, молио је команданта да брине о његовој породици и д‌јеци.

Доктор Лазић је учинио је све што је било у његовој моћи да спасе Раденка, али му није било помоћи.

Породица Галинац није једина коју је задесила трагедија, али једна је од ријетких која је у само 15 дана изгубила троје д‌јеце.

Отац и мајка Радована, Раденка и Радмиле, остали су те 1995. године са снахом и два унука.