Пол Кели, један од водећих истраживача на Оксфордском универзитету, сматра да, када мора да се пробуди и да оде на посао прије 10 сати ујутро, то представља један од облика мучења за њега.
Циркадијални ритам, или унутрашњи тјелесни сат, представља биолошке тајмере који диктирају начин на који наше тијело функционише. Тај генетски унапријед програмирани циклус регулише наше опажање времена, функције мозга, нивоа енергије и производње хормона, пише “Healthy Food House”.
Дакле, рано буђење и рад прије 10 сати муче наше тијело и негативно утичу на природну равнотежу организма.
Кели објашњава да људи не могу да промијене своје 24-часовне ритмове, и не могу да науче да устану у одређено вријеме, јер јетра и срце имају различите обрасце.
Почетком 20. вијека, када је уведен осмочасовни радни дан, нико није разматрао природни људски сат.
Као резултат, доктор Кели тврди да то утиче на физичке, емоционалне и перформансе система и на тај начин оштећује тијело.
Људи треба да почну да раде у 10 сати. Он такође додаје да су људи хронично лишени сна и да је то заправо међународно питање.
Штавише, недјеља са мање од шест сати сна сваке ноћи доводи до промјена у функционисању гена. Он сматра да ће ефекти рада бити драстично побољшани ако направимо једноставне промене у времену када почињемо и завршавамо посао.
Доктор Кели, али и други неуронаучници, истичу важност разумијевања функционалности организма у различитим узрастима, посебно када се ради о циклусима спавања.
Недостатак сна почиње у адолесценцији, јер су тинејџери биолошки предодређени да заспу око поноћи.
Они, дакле, нијесу стварно будни све до 10 ујутро ујутро, а због строгог распореда школе у раним јутарњим сатима, они губе средњу вриједност од 10 сати сна недјељно. Заправо, они имају тенденцију да остану будни дуже током ноћи викендом, тако да се суочавају са потешкоћама да се стално прилагођавају раном постепеном циклусу спавања који је структуриран за 55-годишњака.
Једна британска школа је тестирала теорију доктора Келија да би школе требало да почну од 10.00 сати. Након неког времена, значајно су се поправиле оцјене ученика, као и њихова присутност и општа продуктивност.
Зато, ако одлучимо да примијенимо такве промјене на све сфере модерног друштва, људи ће несумњиво постати продуктивнији, срећнији, здравији, пуни енергије и радости, умјесто да буду уморни, под стресом и зависни од кафе.