Ситуација је аларманта, чим постоји закон о очувању језика и писма, изјавио је вечерас у Источној Илиџи професор на Катедри за србистику на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Саша Кнежевић.
Он је навео да је нормално да један народ има свој језик, да га је свјестан и да га чува, поготово народи који имају и сопствено писмо какво Срби имају, а "да смо ми обоје успјели на нама знан начин затурити“.
- Често оптужујемо друге да су нам нешто украли или отуђили, али сада је у питању наш немар према српском језику и ћирилици. Суштинско питање је зашто нема ћирилице у Републици Српској? – истакао је Кнежевић на округлом столу о статусу српског језика и писма.
Говорећи о Закону о заштити српског језика и ћирилице Кнежевић је појаснио да ће све јавне установе у Републици Српској морати користити ћирилицу, а према његовим ријечима, суштина овог закона је заштита језика и писмености.
- Овај закон је основа како бисмо покушали законским нормативима увести обавезу исправног писања свих докумената на српском језику, а то не можемо без људи који су за то компентентни, а то су лектори – рекао је Кнежевић.
Фото: Катера
Он је додао да би се запошљавањем лектора у јавне устане, али и медије, запослили сви србисти, а самим тим би се појавила и потреба за уписом нових.
- Проблем се може веома лако ријешити законским рјешењима која прописују да се српски језик и ћирилица морају користити исправно. Покушаћемо да кроз пројекат запошљавања припавника у општинама у саставу града Источно Сарајево, један од њих буде професор српског језика и књижевности па да се евалуацијом кроз двије године види како ће то утицати на писменост у тим институцијама – закључио је Кнежевић.
Професор на Катедри за србистику Филозофском факултету у Палама Миланка Бабић истакла је да је српски језик и ћирилица у стању „запуштености“.
- Језичка култура је на ниским гана, а ми као народ, више немамо однос поштовања и уважавања сопственог језика и културе је се језик свео на пуку комуникациону алатку – истакла је Бабић.
Она се осврнула и на тренутни Правопис српског језика који је у употереби, истичући да је користећи овај правопис тешко лекторисати и бити писмени.
Фото: Катера
- Тренутно се ради на доради постојећег Правописа и да се он сведе на једноставнију варијанту која је схватљива корисницима који су школовани у било којој образовној области, а не само професорима српског језика – рекао је Бабићева.
Бабићева је још једном истакла да се налазимо у стању апатије и националне и културне, а да су округли столови и промоције мали покушаји да се границе, које су јако ниске, подигну, те да се развије свијест о потреби његовања и усавршавања језика.
Бабићева се осврнула на Закон о заштити, очувању и употреби језика српског народа и ћириличког писма, истичући да он иницира, не да се протјера латиница из употребе код Срба него да се у службеном смислу у системској употреби, када се односи на јавне, локале управе и обарзовни систем, користи ћирилица као примарно писмо.
Она је појаснила да закон препоручују употребу ћирилице, али да се њиме не забрањује употреба латинице јер у „приватном живот свако може да користи које хоће писмо јер је то слободна воља и избор“.
Бабићева је појаснила да је овај закон у Републици Српској претрпио одређене измјене јер је морао бити прилагођен уставима БиХ и Републике Српске у којем пише да су у службеној употреби језици сва три народа и два писма.
- Ми као лингвисти смо се залагали за обавезу да рекламе на фирмама прво буду написане ћирилицом, а испод би могла бити и латиница, као и обавезу да медији, бар они који се финансирају државним новцем, имају обавезну употребу ћирилице - закључила је Бабићева.
Она је додала да неки лингвисти и филозофи постављају питања „од кога и чега штитимо ћирилицу“ и да се увијек мисли да је то од Бошњака и Хрвата, али да је заправо штитимо од самих себе.
Округли сто организовао је Центар за културу и информисање Источна Илиџа у сарадњи са Катедром за србистику Филозофског факултету Универзитета у Источном Сарајеву.
