Удружење грађана „Нови приступ“, у сарадњи са управом Општине Пале, организовало је јавну трибину на тему управљања отпадом на територији ове општине, с циљем унапређења еколошке свијести и одговорнијег односа према животној средини.

Јавна трибина била је прилика да се грађани детаљније информишу о савременим праксама управљања отпадом, али и да кроз дискусију изнесу приједлоге и рјешења која могу допринијети унапређењу стања у локалној заједници.

Ведран Јованчић, комерцијалиста набавке у фирми „KappaStar Recycling BH d.o.o“ из Источног Сарајева, навео је да ова фирма послује од 2012. године, те да има два сакупљачка центра амбалажног отпада, који се налазе у Источном Сарајеву и у Бањалуци.

Према његовим ријечима, власник ове фирме је „KappaStar Recycling Beograd“, која уједно представља сестринску фирму фабрике картона „Умка“ код Београда.

- Та фабрика мјесечно прерађује око 18.000 тона отпадног папира. За поређење, фабрика „Натрон“ у Маглају, једина домаћа фабрика, прерађује око 5.000 тона годишње, што значи да „Умка“ има више него троструко већи капацитет – појаснио је Јованчић.

Према његовим ријечима, фирма „KappaStar Recycling BH d.o.o“ на мјесечном нивоу извезе између 1.000 и 1.200 тона амбалажног отпада, а од тога, око 500 тона представља отпад који сами прикупе, док остатак долази од других добављача, с обзиром на то да су недовољни капацитети прераде амбалажног отпада у земљи и зато вишак заврши у извозу.

- Наш примарни циљ, као приватне фирме, јесте да задовољимо интересе капитала, односно да обезбиједимо што квалитетнију и конкурентнију сировину, како би се од ње добили финални производ, тј. нови картон. Такође, наша мисија је да кроз рад на стварању нове вриједности систематски едукујемо људе око себе. Током година, сви они који су нам доносили, продавали или поклањали амбалажни отпад, имали су прилику да науче на који начин се правилно поступа са отпадом – рекао је он.

Како је навео, у овој фирми се труде да у сваком контакту оставе професионалан утисак, да их људи препоручују другима и да кроз њихов примјер буду охрабрени да и сами рециклирају.

На питање колико је развијена свијест грађана о овој теми, Јованчић је навео да је општа свијест о екологији и даље недовољно развијена.

- Не постоје значајна истраживања за Бањалуку, али ако посматрамо Источно Сарајево, које је у много чему „наслоњено“ на Сарајево, можемозакључити да људи који су високо образовани или живе у урбанијим дијеловима показују већу свијест, посебно они који су пословно повезани са западноевропским земљама, гдје је екологија на знатно вишем нивоу – рекао је он.

Фото: katera.news

Јованчић је додао да велики број грађана остаје незаинтересован за ову тему, осим у ситуацијама када су на неки начин приморани да учествују или сарађују.

Он је истакао да посебно забрињава чињеница да ни образовни систем не даје довољан значај овој теми, иако је екологија једна од кључних животних вриједности.

Ранко Баричанин, директор ЈП „Комунално“ Пале, рекао је да се ово предузеће суочава са застарјелом механизацијом, недовољним бројем контејнера и старим контејнерима.

Када је ријеч о свијести грађана, Баричанин је навео да и даље постоје изазови, иако је видљив напредак, те да је најчешћи проблем одлагање комуналног отпада као и остављање кабастог отпада поред контејнера.

- У посљедње вријеме можемо примјетити побољшања, прије свега захваљујући појачаном раду комуналне полиције и постављању надзорних камера на мјестима гдје је проблем био најизраженији. Највећи проблем је што не постоји трансфер депонија унутар самог центра Пала за кабасти отпад, а не постији ни локација гдје би се она могла направити. Ми смо преко Фонда за заштиту животне средине и енергетску ефикасност републике Српске већ набавили одређену количину контејнере од пет кубика, али због недостатка финансијских средстава још увијек нисмо набавили возило подизач за њих– рекао је он.

Према његовим ријечима, потојање дивљих депонија је значајно смањено, иако у руралним и сеоским подручјима још увијек постоје поједине локације.

Фото: katera.news

Предсједник Удружења „Нови приступ“ Александар Цинцар изјавио је да је управљање отпадом једно од кључних питања за квалитет живота грађана, наглашавајући да ова тема директно утиче и на изглед локалне заједнице и на здравље становништва.

Наводи, Пале су туристичко мјесто и важно је какву слику као заједница шаљу све бројнијим туристима, не само кроз визуелни утисак који туристи стичу, већ и кроз културу односа грађана према животној средини.

Цинцар је истакао да је посебну вриједност трибини дало присуство већег броја средњошколаца који су, на иницијативу професорице Божане Савић, присуствовали презентацији и јавној дискусији.

- Драго ми је што је ријеч о младима који су већ кроз пројекат прикупљања више од 20 тона пластичног амбалажног отпада показали да ова генерација постаје одговорнија према животној средини него што смо ми данас - рекао је он.

Он је додао да је охрабрујуће што је Општина Пале усвојила локални план управљања отпадом, као једина у саставу Града Источно Сарајево, као и да је уведен систем видео-надзора на више локација на којима се формирају дивље депоније.

Цинцар је поручио да унапређење система управљања отпадом захтијева заједничко дјеловање институција, привреде и грађана.

Након веома конструктивне дискусије присутних, усвојени су сљедећи закључци:

1. Покренути иницијативу за стручну анализу оправданости Републичким планом предвиђене Регионалне депоније Рогатица, имајући у виду недовољан број становника у регији Фоча, разуђеност подручја, као и економску оправданост постојања такве депоније.
2. У циљу доношења прихватљиве и транспарентне одлуке о томе да ли је економски исплативије одлагање отпада вршити на Регионалној депонији у Рогатици или учинити еколошки прихватљивим и усклађеним са прописима двије постојеће депоније у Источном Сарајеву, потребно је израдити стручни документ са јасним економским показатељима за обје опције.
3. Потребно је иницирати састанак представника општина које чине Град Источно Сарајево, с циљем синхронизованог наступа према фондовима Европске уније ради финансирања уређења депоније Станишића долови.
4. Формирати рециклажно двориште на територији општине за одлагање коришћених аутомобилских и камионских гума.
5. Повећати број комуналних полицајаца, уз обавезно присуство на Јахорини током туристичке сезоне када тамо борави велики број гостију.
6. Обновити комуналну инфраструктуру за прикупљање отпада на Јахорини и размотрити постављање полуподземних контејнера.
7. У двориштима основних и средњих школа формирати зелена острва за селективно прикупљање амбалажног отпада.
8. Одјељење за урбанизам да размотри измјештање локација контејнера на обали Миљацке, на два моста, јер се усљед нередовног одвоза отпада или његовог брзог нагомилавања, отпад често завршава у ријеци.
9. Организовати континуиране и интензивне едукативне и информативне кампање усмјерене ка грађанима, са посебним акцентом на дјецу, младе и њихове родитеље.
10. Покренути иницијативу за доношење законске регулативе која би омогућила увођење новчане накнаде у оквиру депозитног система сакупљања амбалажног отпада путем рецикломата.
11. Покренути прољећну акцију чишћења јавних површина, ријечних токова и потока, као и зеленог појаса уз магистралне путеве на територији општине.

Предсједник Удружења Александар Цинцар упутиће ове закључке Општини Пале у форми иницијативе.

Удружење грађана „Нови Приступ“ већ је организовало низ јавних трибина на теме као што су управљање отпадом и изградња силарних електрана за властиту потрошњу. Након тих трибина, ово удружење је покренуло иницијативе и упутило приједлоге ка доносиоцима одлука.