Андреј Барна је освојио двије медаље на Европском првенству у пливању у Београду. Најприје је успио да освоји европску бронзу на 100 метара слободно, а онда и златно одличје у штафети.

Српски репрезентативац је до циља у трци на 100 метара слободним стилом стигао за 47,66 и за 28 стотинки оборио државни и лични рекорд.

Након сјајних трка у Београду, Барну чекају и изазови у Паризу, на Олимпијским играма, али оно што је мало познато је да је српски пливач 2019. побиједио у најважнијој животној трци. Побиједио је у борби са раком бубрега. Те 2019. хитно је оперисан, а на сву срећу његово стање није захтјевало хемиотерапију.

- Године 2019. сам добио лоше вести. Био сам на прегледу који сви репрезентативци морају да обаве два пута годишње. На сву срећу, на ултразвуку су ми открили промену на бубрегу и предложили да је даље истражим. Пошто сам имао Светско првенство те године, нисмо мислили да је толико озбиљно, па смо то мало гурнули са стране. По завршетку СП-а отпутовао сам у Америку где смо обавили додатна испитивања и консултације, откривши да имам тумор на бубрегу. Рекли су ми да није ништа страшно и да ми живот није угрожен, али да би било најбоље да се што пре одстрани. Универзитет ми је пружио подршку и организовали су операцију на најмодернији начин, уз коришћење роботске асистенције. Оправак је буквално трајао само месец дана, имао сам мале резове и могао сам брзо да се вратим нормалном животу. Током целог тог процеса нисам имао никакве потешкоће и само сам размишљао о томе како да се што боље опоравим и припремим за наставак своје каријере - прича Андреј за К1 и додаје:

- То је била 2019. година, а 2020. су требале да се одрже Олимпијске игре. Тада сам само размишљао како да се што боље припремим. Нисам пуно размишљао о томе шта се догађало у том тренутку, него сам се фокусирао на позитивне ствари које су ми помогле да се што боље опоравим и припремим за предстојећу сезону - рекао је Андреј Барна у емисији "Кец на једанаест" на телевизији К1, откривши да је његов брат Филип Барна, кошаркаш Спартака са којим је освојио АБА 2 лигу.

- Био је проглашен за МВП-а АБА 2 лиге . Морао је да се пробија кроз цео свој живот сам и није имао неку велику подршку неких спољних фактора. Сам се изборио за све и јако је лепо гледати како напредује у каријери - додао је и открива своја очекивања на Олимпијским играма: 

Његов колеџ тим Луизвил га је, такође, током 2020. године наградио са посебном титулом која је на себи имала само назив "Истрајност" (Perservance reward).

- Наступам у 100 метара слободним стилом, штафети 4x100 метара и 50 метара краул. Волео бих да се домогнем финала у слободном стилу и штафети, а да дођем до полуфинала у краулу. Видећемо како ће све испасти. Девети сам био у Токију, а сада бих волео да дођем до финала. Видећемо шта ће бити даље - закључио је Андреј Барна у емисији "Кец на једанаест" на телевизији К1.

Памти се и једна објава.

- Од почетка сезоне, Андреј се бори да се врати свом тиму. Победио је канцер, велику операцију и провео је више од шест недеља без физичке активности током семестра, а потом се вратио да се такмичи са својим друговима. Током јануара је успео да квалификује и за НЦАА шампионат и одиграо је велику улогу како би се наш тим пласирао на првенство Атлантске конференције (АЦЦ) - написао је Луизвилов тим у својој објави на Фејсбуку током 2020.

Ипак, оно што је највише шокирало Србију јесте његова изјава да размишља да ли ће више убудуће да плива. Разлог је недостатак новца, и то што не добија помоћ државе Србије, што је питање за Пливачки савез Србије.

- Искрено ја још не знам да ли ћу и даље да пливам. Живим у Америци, на Универзитету Лујвил у Кентакију сам на постдипломиским студијама. Тамо ми је и тренер Крис Линдауер, који има огромне заслуге за овај резултат. Моји планови су везани за останак у Америци, трошкови су огромни и планирам да се запослим. Из Србије немам финансијску подршку, јер нисам у систему финансирања. Видећемо још како ће ствари одвијати. Знам да могу још много да пружим, али тренутно је апсолутно све неизвесно што се тиче наставка каријере - рекао је 23-годишњи Барна за Спорт клуб.

Пише: Јелена Медић