Подручје Гренланда на којем се у посљедњих 30 година отопио лед је скоро 36 пута веће од Њујорка.
Посљедњим истраживањем је утврђено да на том подручју брзо настају вегетација и мочваре.
Количина вегетације на Гренланду се удвостручила у периоду од 80-их година прошлог вијека до 2010. Број мочвара се у наведеном периоду учетворостручио. Научници су анализом сателитских снимака утврдили да је Гренланд у посљедњих 30 година изгубио 28.707 квадратних километара леда те су упозорили да би то могло имати озбиљне посљедице.
Раст температуре ваздуха је узроковао топљење леда, што је за посљедицу имало топљење пермафроста - смрзнутог слоја одмах испод површине Земље, а који се налази у већем дијелу Арктика. Тим топљењем се ослобађа угљендиоксид и метан који загревају планету, додатно доприносећи глобалном загријавању. Осим тога, отапање пермафроста узрокује нестабилност тла, што може да утиче на инфраструктуру.
- Видјели смо да губитак леда изазива друге реакције које за посљедицу могу имати наставак губитка леда и наставак 'озелењавања' Гренланда, гдје се топљењем леда открива стјена коју колонизује тундра, а потом растиње. Истовремено вода, која је ослобођена из леда, помјера седимент и муљ, чиме се формирају мочваре - истакао је један од аутора извјештаја о споменутом проблему Џонатан Кервик.
Губитком леда настаје оно што је познато као повратна спрега. Наиме, снијег и лед рефлектују Сунчеву енергију натраг у свемир, спречавајући прекомјерно загријевање у дијеловима Земље. Међутим, како лед нестаје, та подручја апсорбују више Сунчеве енергије, подижући температуру на површини планете, што може изазвати наставак топљења леда и друге негативне утицаје.
Надаље, отапање леда повећава количину воде у језерима, а та вода апсорбује више топлоте него снијег, што такође повећава температуру на површини копна.
Гренланд се загријава двоструко више од просјечне глобалне температуре из 70-их година прошлог вијека, а истраживачки упозоравају на изгледне екстремне температуре у будућности.
Гренланд је највеће острво на свијету те је углавном прекривен ледом и глечерима. На острву, који је аутономија у саставу Данске, живи 57.000 људи. Углавном је ријеч о аутохтоном становништву које опстаје ослањајући се на природни екосистем.
.