Војска Републике Српске је током јесени 1992. и зиме 1992/1993. године, водила искључиво одбрамбене борбе против муслиманских снага у Горажду, које су покушавале са честим нападима да прошире своју енклаву и eвентуално се споје са њиховим снагама у правцу Сарајева и средње Босне.
Такође, опасност је пријетила да ће, јаким нападима у правцу Чајнича, тзв. АРБиХ из Горажда избити на границу са Србијом (тада још СР Југославија) и тако пресјећи и онако танко ''грло'' између Херцеговачког и Дринског корпуса ВРС и евентуално привући муслиманске екстремисте из Старог Раса (Санџака).
Под командом генерала Ратка Младића у прољеће и љето 1993. Војска Републике Српске напредује око 30 километара према Горажду, а до центра је остало свега 8-10 километара.
Почетком априла 1994. ВРС покреће операцију ''Звијезда 94''
Херцеговачке бригаде са јужног потеза те дринске са источног, 6. априла већ постижу прве успјехе. Ослобађа се преко 15 села те долази до планинских врхова Гостуњ изнад Устипраче и врха Градина. Многи борци тзв. АРБиХ бјеже према граду Горажду, ту слабо пролази и муслиманска 82. Самостална бригада која доживљава свој крах.
Српски борци из правца Рогатице, 6. априла, након жестоке борбе заузимају добро утврђене ровове, те 1. Рогатичка, 31. Дринска и 1. Вишеградска бригада тзв. АРБиХ у паници напуштају положаје и бјеже дубље према Горажду.
Наредна три дана нижу се успјеси ВРС, док тзв. АРБиХ губи репетитот те комплетну десну обалу Дрине. Видјевши да се горажданска енклава налази пред падом, у борбу против Срба се укључује и НАТО, те почиње бомбардовати српске положаје око Горажда.
Фото: odbrambeno-otadzbinskirat.blogspot.com
И поред, сад већ теже ситуације због притиска НАТО-а, ВРС и даље постиже успјехе и долазе до првих кућа у граду Горажду гдје се почињу водити градске борбе. Српски борци стижу на свега 300 метара од болнице у Горажду. Посебан морал Војска Републике Српске добија након обарања два НАТО авиона.
Најприје је, 15. априла оборен француски авион који се налазио у мисији извиђања, а сљедећи дан je оборен британски авион. Авиони су обарани руском ракетом САМ-7, која има жироскоп за навођење.
У преговорима са УНПРОФОР-ом 18. априла је договорено да Горажде буде демилитаризована зона, чиме престаје офанзива ВРС.
Битка за "Побједу" је била акција српских бораца и руских добровољаца у заузимању фабрике муниције ''Побједа'' током операције ''Звијезда 94''.
Под командом Александра Шкрабова дио 3. Руског добровољачког одреда се спаја са српским батаљоном из Илијаша и извиђају правац напада на фабрику. Фабрика је била смјештена у планинској удолини те руско-српски борци пред сами напад заузимају планинске висове јер је са висова до првих фабричких зграда било око 500-700 метара.
Захваљујући густој црногоричној шуми, борци ВРС доводе фабрику у полуобруч те прилазе линијма на свега 200 метара. Започиње пушкарање, муслимански борци након слабог отпора напуштају положаје те бјеже према граду. Послије заузимања фабрике и њеног чишћења српско-руски борци постављају линију одбране према граду надајући се контраофанзиви. Након кратког времена, муслиманске снаге су преузеле некакав контранапад који је био одбијен.
Након обуставе офанзиве ''Звијезди 94'' је јављено да се фабрика минира и напусти јер по договору долази украјински и енглески батаљон УНПРОФОР-а. Фабрика је уништена углавном од експлозива из фабрике којег је ту било на претек. Најбоље код акције заузимања фабрике муниције ''Побједа'' је то да је заузета без губитака.