Топола у Шумадији, мјесто које је у подножју Опленца основао вожд Првог српског устанка Ђорђе Петровић Карађорђе, проглашена је варошицом 27. јуна 1882. године у којој се сахрањују сви припадници српске династије Карађорђевић.
Карађорђе је 1781. године ту подигао кућу са више помоћних зграда, коју је почетком устанка уништио београдски дахија Кучук Алија. На истом мјесту Карађорђе је 1805. подигао нову кућу са помоћним зградама и све оградио палисадом.
Тако је Топола постала утврђено насеље уз које су почеле да ничу и друге куће.
Опленац је брдо поред Тополе на којем се налази маузолеј династије Карађорђевић.
Кнез Александар Карађорђевић подигао је ту прве винограде, а краљ Петар Први Карађорђевић почео зидање цркве-маузолеја и цијелог историјско—меморијалног комплекса, који ће потом постати задужбина Карађорђевића на Опленцу.
Осим Цркве Светог Ђорђа /маузолеја српске краљевске породице/, комплекс данас обухвата: краљеве винограде, музеј /Виноградарева кућа/, кућу Краља Петра, краљеву вилу, краљичину вилу, Карађорђеву цркву, те споменик Карађорђу и хотел.
Назив брда потиче од оплена, дрвених дијелова воловских кола која су се правила од храста и цера, којима је ово брдо било прекривено.
Године 1903. краљ Петар Први Карађорђевић изабрао је мјесто на врху Опленца /337 метара надморске висине/ као локацију за своју задужбину - Цркву Светог Ђорђа.
Тако је 1. маја 1910. године започета њена градња према плановима Косте Јовановића. У јесен 1912. црква је већ била готово довршена и чекала на освештање.
У затишјима између балканских ратова 1913. и Првог свјетског рата 1914. године наступио је застој у довршењу цркве. Када је Аустроугарска окупирала Србију, пред зиму 1915. године, црква је била изложена бруталном пљачкању – скинут је и однесен бакарни покривач са кубета и кровова, као и бакарна украсна оплата са портала.
Нестали су и громобран и звона. Полупани су многи прозори, мермерни стубићи и орнаменти. Под изговором да ту може бити склоњена важна архива, окупатори су оскрнавили гробове у крипти.
По повратку у ослобођену отаџбину и након стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, краљ Петар није дочекао да види своју задужбину коначно завршену. Умро је 16. августа 1921. године, а његов насљедник, краљ Александар Први Карађорђевић лично се старао о њеном завршетку.
Црква је поново освештана 9. септембра 1930. године, а у њој је до 1947. обављано богослужење.
У Цркви Светог Ђорђа налазе се два саркофага: у сјеверној пјевници је гробница краља Петра Првог, ктитора цркве, а у јужној вожда Карађорђа, првог владара обновљене Србије и родоначелника династије Карађорђевић.
У крипти се налази 39 гробница чланова те српске владарске лозе.
