Поред низа пропуста у поштовању закона, предност се даје приватном инвеститору. Не желимо скадиште керозина, нити бензинску пумпу 50 метара од зграда и 20 метара од дјечијих паркова – упозоравају у инцијативи окупљеној за спас Добриње.

Између подијељених надлежности институција, незаконитости, погрешних премјера и интереса инвеститора, негдје су се изгубили интереси грађана и њихово здравље, пише портал "Журнал инфо".

Почетком ове седмице на градилиште хотела, бензинске пумпе и терминала за керозин компаније "Хифа-Оил" на Добрињи довезена је велика цистерна за гориво. Неколико цистерни у којима ће се складиштити керозин већ је прекривено земљом. 

У петак, 15. октобра грађани Добриње поднијеће кривичну пријаву Тужилаштву Кантона Сарајево против Општине Нови Град, која је издала урбанистичку сагласност и грађевинску дозволу за градњу комплекса и терминала за керозин. 

Допис/Фото: zurnal.info

Исти дан, заједно са Удружењем "Еко акција" поднијеће захтјев Влади Кантона Сарајево да искористи своја законска овлаштења (Ванредно укидање – Закон о управном поступку) и заустави даљу градњу складиште керозина у водозаштитној зони и непосредној близини зграда. 

Од премијера и Владе Кантона Сарајево очекују да заштити њихово здравље и осигура да се испита законитост издатих дозвола за изградњу:

- Поред низа пропуста у поштовању закона, предност се даје приватном инвеститору. Не желимо скадиште керозина, нити бензинску пумпу 50 метара од зграда и 20 метара од дјечијих паркова – упозоравају у инцијативи окупљеној за спас Добриње. 

Портал "Журнал инфо" је писао да се овај комплекс гради у Трећој водозаштитној зони, као и да су дозволе дијелом издате противзаконито.

То није једини проблем: Општина Нови Град издала је урбанистичку сагласност за градњу прије него што је била издата еколошка дозвола, иако закони прописују обрнуто.

Еколошку дозволу Министарство комуналне привреде, инфраструктуре, просторног уређења, грађења и заштите околиша Кантона Сарајево издало је осмог јула ове године, 18 мјесеци након издавања општинске сагласности.

Осим тога, простор на којем се гради пумпа, терминал и хотел је просторно-планском документацијом намијењен за развој Аеродрома Сарајево.

Допис/Фото: zurnal.info

Према домаћим законима међународни аеродроми су објекти од значаја за Федерацију, због чега је дозволе морало издати Федерално министрство просторног уређења и околиша, пише "Журнал инфо".

Група грађана са Добриње заједно са Удружењем "Еко Акција" тражила је од надлежних институција да изврше инспекцијски надзор. Налаз Федералне управе за инспекцијске послове који су добили јасно потврђује да се комплекс гради у оквиру Треће водозаштитне зоне.

- Што је сада проблем јер је начелник Ефендић све вријеме тврдио да се не ради о водозаштитној зони. Према одлукама и законима градња у тој зони није дозвољена – каже Амра Топаловић из иницијативе за спас Добриње. 

ГДЈЕ СУ НЕСТАЛИ КВАДРАТИ?

Општина Нови Град обратила се 2019., прије издавања урбанистичке сагласности, министарствима просторног уређења: федералном и кантоналном. Ни из једног нису добили позитивно мишљење за градњу.

Подијељене надлежности поново су се показале као идеалан простор за различите манипулације. 

У Федералном министарству речено им је како нису надлежни за појединачне грађевине и цјелине али да се мора узети у обзир да је ово подручје намијењено за проширење аеродрома. 

У општинском захтјеву ка кантоналном министарству наведено је да планирани комплекс заузима површину од 11.200 м2, и због тога су тражили мишљење Кантоналног министарства просторног уређења. 

Кантонално министарство проводи своје мјерење из којег нестаје више од хиљаду м2, површина се своди на мање од 10 хиљада м2, и надлежност се опет враћа на Општину. 

Амра Топаловић упозорава и да је упитна дозвола Дирекције за цивилно ваздухопловство, јер је у обзир узета само висина хотела наведена у урбанистичкој дозволи, док се уопште није водило рачуна о околини, близини стамбеног насеља ни степену буке.

Изградња терминала није једини примјер који показује да су домаћим властима интереси инвеститора најчешће на првом мјесту, а све под кринком бриге за развој и запошљавање.

Између подијељених надлежности институција, незаконитости, погрешних премјера и интереса инвеститора, негдје су се изгубили интереси грађана и њихово здравље.

Бранка Мркић-Радевић (zurnal.info)