Иако то на почетку није био, овај прелијепи воз је постао синоним за луксузно путовање возом. О њему су писани романи, снимани филмови, привилегија прошлог вијека је била возити се у вагонима овог познатог воза.
Оријент експрес је један од најпознатијих возова у историји жељезнице. Од 1883. године до 1977. године саобраћао је на линији Париз – Истанбул. Био је у власништву француског предузећа Compagine Internationale des Wagons- Lits. Оријент Експрес је једном приликом због претјераних сњежних падавина остао 5 дана на једном мјесту у Турској, што је инспирисало Агату Кристи за писање свог познатог романа „Убиство у Оријент Експресу“.
Првобитна рута отворена је свечано 4. октобра 1883. године у Паризу и водила је до румунског града Ђурђу, са станицама у Минхену и Бечу. У Ђурђу путници су пребацивани трајектом преко Дунава до града Русе у Бугарској. Циљ већине путника је био Истанбул, те се пут из Русе настављао возом за Варну гдје су путници опет морали да пређу на трајект који би их пребацио до Истанбула.
Године 1885. отворена је славна траса преко Беча, Београда, до Ниша. Од Ниша до Пловдива путовало се кочијом, а од Пловдива до Истанбула поново возом. Године 1889. завршена је и дионица Ниш- Пловдив па је комплетиран саобраћај возом на траси Париз- Беч- Београд- Ниш- Софија- Истанбул. У то доба Оријент Експрес је саобраћао дневно од Париза до Будимпеште, а три пута седмично станица му је била у Београду и Истанбулу. За Букурешт, Консранцу и Црно море возио је једном седмично.
Крајња станица на истоку је била Сиркечи Гари у Истанбулу. Саобраћај је био активан до 19. маја 1977. године.
За вријеме Првог свјетског рата отворен је швајцарски тунел Симплон па је ориганалној рути додат и пролазак кроз Милано, Венецију, Трст и Љубљану до Београда, овај воз је био познат као Симплон Оријент експрес.
Оријент Експрес доживљава своје златне године 40-их година прошлог вијека. Тада се претвара у комфорни и луксузни воз. Од Будимпеште до Букурешта и Атине возили су вагони за спавање. Воз саставља вагоне за спавање и ручавање, у његовим ресторанима се служе најбољи специјалитети. Цио садржај воза симболизује буржоазију, пословне људе, дипломатију и племство. Траса је тих година продужена од Париза до Калеа, гдје су енглези могли да се укрцају, а у близини жељезничке станице у Истанбулу отворен је и престижни хотел „Оријент Експрес“.
За вријеме Другог свјетског рата саобраћање воза је прекинуто и покренуто поново тек послије рата и то без грчког дијела. Саобраћање воза се нормализује 1951. године уз све потешкоће хладног рата и гвоздене завјесе.
Године 1962. обустављена је оригиналана траса воза, од тад је радио само Симплон Оријент експрес, а потом и спорија верзија Оријент Експреса која саобраћа свега два пута седмичнпо. 1971. године мијења се власник воза, па се 1976-77. године укида линија Париз – Атина и исте године и потпуно гаси саобраћање. Оријент Експрес је посљедњи пут стигао на станицу Истанбула 19. маја 1977. године. Легенда је оживљена 1982. године, као спори Оријент Еспрес од реновираних оригинала вагона из 1930-40-их година. Саобраћа и дан данас једном седмично, од марта до новембра на линији Лондон- Париз- Беч и луксузни је доживљај за имућније путнике, како карта кошта око 1800 евра. И Американци су направили реплику овог воза који саобраћа у сјеверном дијелу континента.
Извор слике: wikipedia.org
