Осврт Владана Чалије на текст "Сарајевски младобосанац Недељко", који је објављен на нашем порталу 22. 11. 2020. године.

- Хтједох да оставим коментар испод истог, али ограниченост карактера у коментару не дозвољава ми да коментар буде потпун. Па тако, ево овако.

Ибро Фазлиновић је према наводима Д. Љубибратића био Хрват, тј. осјећао се тако. За Буковца је потребно посебно провјерити. Међутим, Буковац је био у комитама војводе Војина Поповића Вука, рањен у Балканским ратовима. Са Владетом Билбијом и Принципом је носио вијенац на сахрани Јована Скерлића у Београду, неких двије седмице прије него ће Принцип поћи у Сарајево 1914. Исти Буковац је према неким наводима био тај који је повезао Принципа са Миланом Цигановићем, комитом Војислава Танкосића. За Мехмедбашића и Голубића је неспорно да су се осјећали Србима.

Ова плоча о којој је текст, не знам тачно гдје се налази, осим да сам је већ виђао на интернету и да ми је одма' запало за очи гомила пропуста, а не само то што нема имена Недељка Чабриновића. Па тако, потпуно је бесмислено ставити Аписа на листу младобосанаца, јер нити је из БиХ, нити се кретао у кругу револуционарне босанскохерцеговачке омладине, посебно не прије рата, осим што је јако поштовао босанскохерцеговачке националне раднике, Мехмедбашића посебно, због кога је можда и изгубио главу у Солуну, јер је залажући се за спасење његове и главе Рада Малобабића, написао онај чувени рапорт о Сарајевском атентату.

Затим, човјек на листи није Баштајић, већ Бастајић. Јефтић Боривоје је Јевтић. Керовић Неђо је сељак с Мајевице којег можемо убрајати у младобосанце у неком ширем контексту, као нпр. и Вељка Чубриловића, али они нису били школарци које данас углавном убрајамо у Младу Босну, као револуционарну „организацију“. Више су имали везе с Народном одбраном у Србији, него са ђацима из БиХ.

Онда, човјек није Малбашић већ Малобабић Раде (горе поменути Аписов повјереник за БиХ, страдао у Солуну). И наравно грешка је Чубриновић Вељко. Онај ко је састављао направио је очигледну грешку мијешајући двије личности, а при томе презиме једног погријешио. Постоје, дакле, Недељко Чабриновић и Вељко Чубриловић. Било како било, лијепо од аутора што је писао текст с намјером глорификовања имена Недељка Чабриновића, са жељом да се стави на исти пиједестал с именом Гаврила Принципа. -