Међународни тим стручњака Медицинског Универзитета у Бечу на челу са научницима Центра за медицинску физику и биомедицинску технику, а у сарадњи са Универзитетом Голдсмит из Лондона, открио је тајну “аха” доживљаја. У људском мозгу се приликом рјешавања неке загонетке активира унутрашњи дио мозга и убрзано ослобађа супстанца која поправља расположење – допамин.
Научници су успјели да у доњем дијелу предњег мозга идентификују централни дио у коме настаје “аха“ доживљај – такозвани “нуклеус акумбенс“ (“Nucleus accumbens“).
“Овај дио мозга уско је повезан са тренутком просветљења, као када се на примјер ријеши неки креативни задатак. Такав осјећај среће сличан је екстази. Узмимо за примјер Архимеда који је, дошавши до математичког закључка, истрчао из каде и узвикнуо: Еурека!“, изјавио је Мартин Тик из Центра за медицинску физику и биомедицинску технику Медицинског Универзитета у Бечу.
Професор Центра за медицинску физику, Кристијан Виндишбергер, је додао: “Будући да смо користили најмодернију функционалну магнетну резонантну томографију, могли смо да погледамо дубоко у унутрашњост мозга и да детаљно истражимо који су ареали мозга приликом рјешавања задатака активни.”
Рјешавањем датог проблема и појавом “аха“ доживљаја појачано се активирао нуклеус акумбенс. Нуклеус акумбенс је дио допаминергичне мреже која се активира приликом осјећања среће или “награђивања“.
Допамин је заслужан за комуникацију између ове мреже и других дијелова мозга од којих зависе важне функције као што су емоције, пажња или процеси памћења.
“Резултати нашег истраживања показали су да је, поред активирања ареала мозга за пажњу, језичку обраду и памћење, активирање нуклеус акумбенса нагло појачано када се рјешавање загонетке подудари са ‘аха’ доживљајем и са тренутком интензивне среће и олакшања.“
Ова студија је извршена на Медицинском Универзитету у Бечу над 30 испитаника. Они су имали задатак да ријеше захтијевне језичке загонетке, односно да пронађу ријеч која повезује сва три задата појма. Тако је у комбинацији ријечи “кућа“, “кора“ и “јабука“ ријешење асоцијације гласило “дрво“: “кућа на дрвету“, “кора дрвета“ и “дрво јабуке“. У оквиру овог истраживања испитаници су обрадили по 48 таквих загонетки. Када би пронашли рјешење, стиснули би тастер и описали свој “аха“ доживљај.
Допамин као мотор знатижеље и воље за учењем
“Показали смо да допамин не служи само као неуротрансмитер у оквиру процеса задовољавања глади, жеђи или сексуалне жеље. Штавише, допамин је неопходан за мотивисан приступ приликом ријешавања захтијевних проблема, што се изражава у облику знатижеље и воље за учењем.“
“Наши резултати указују на уску повезаност допамина, стања среће, узбуђења и креативности. Осим тога, они нам показују процесе у мозгу којима се објашњава зашто се рјешења које се подударају са ‘аха’ доживљајем лакше памте од оних других и како се складиштење података у дугорочном памћењу њиме олакшава и појачава.
Зато ‘аха’ доживљај није само једноставан осјећај среће или олакшања, већ посебан облик брзог присјећања, комбиновања и коначног процеса кодирања. У будућим студијама жељели бисмо да истражимо како људима са тешким психијатријским обољењима може да се помогне да поступком мождане стимулације као што је транскранијална магнетска стимулација (ТМС) поново оживе такве тренутке.“
