Документарна изложба "Од Невесињске пушке до Солунског фронта", посвећена Пери Тунгузу, народном јунаку и симболу српског отпора од османског периода до Великог рата, аутора Наташе Глигорић, отворена је вечерас на Палама.

Поставка у галерији "Г три" приказује кроз документарни материјал, фотографије и архивску грађу кључне догађаје и личности из периода од устанка у Невесињу 1875. године до завршетка Првог свјетског рата и пробоја Солунског фронта.

Посјетиоци имају прилику да погледају 27 паноа, на којима је приказан херојски пут харамбаше и јунака Пера Тунгуза.

Директор Института историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву Драга Мастиловић, рекао је да је циљ изложбе приближавања значајних процеса који су обликовали националну и културну историју српског народа у другој половини 19. и почетком 20. вијека.

- Перо Тунгуз представља лик српске историје на коме се могу учити садашње, али и будуће генерације - истакао је Мастиловић.

Појаснио је да је Тунгуз, уз Стојана Ковачевића, био један од најпознатијих херцеговачких хајдука, а да је значајан по томе што је 5. јула 1875. године означио почетак Херцеговачког устанка, а самим тим и отварање велике источне кризе.

- Тај пуцањ одјекнуо је кроз цијелу Херцеговину и Европу. Мада, он није познат само по томе, већ је био и један од главних вођа Улошког устанка 1882. године против аустроугарске власти - навео је Мастиловић.

Фото: srna.rs

Он је нагласио да се Тунгуз у позним година по избијању Првог свјетског рата пријавио у српске добровољце, те је прошао сва стратишта од одбране Београда, албанске голготе до пробоја Солунског фронта.

- То говори да се ради о изузетном лику у српској историји - истакао је Мастиловић.

Он је позвао заинтересоване грађане, студенте, школску омладину и љубитеље историје да у наредних 15 дана погледају изложбу да би обновили сјећање на херојску борбу и историјско насљеђе које је одредило пут ка слободи.

Глигорићева је напоменула да је праунука славног харамбаше Тунгуза и да је хтјела на свој начин да допринесе великом јубилеју који заједно обиљежавају Република Српска и Србија, а ријеч је о 150 година од избијања Невесињске пушке, устанка српског народа против турске окупационе власти.

Фото: srna.rs

Глигоревићева, која је и секретар Удружења "Невесињаца" у Београду, навела је да се у припреми изложбе користила породичном документацијом на коју се ослањала, књигама свога дједа Данила Тунгуз Перовића, историчара и његовог брата.

Такође, додала је, имала је и помоћ историчара Ненада Урића који се користио архивском и библиотечком документацијом и на тај начин дао вјеродостојност изложбе.

Ова изложба раније је приказана у Београду, Требињу, Невесињу, Билећи и Гацку. Организатор изложбе на Палама је Институт историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.