У Палама је вечерас отворена изложба која приказује живот ливањских Срба кроз вијекове, а публици је представљена и књига "Огњена Марија Ливањска", аутора Буде Симоновића, као својеврсни документарни запис о усташком покољу Срба овог краја у прољеће и љето 1941. године.
Предсједник Управног одбора Удружења "Огњена Марија Ливањска" из Београда Гордана Достанић рекла је новинарима да је тема изложбе коријени Срба у Ливањском крају.
Она је додала да је циљ овог удружења да окупи Србе који имају било какву везу са ливањским пољем или Ливном и да његује културу сјећања на жртве тог краја.
- У тој мисији је настала и ова изложба која показује живот ливањских Срба, борбу за национални идентитет и интегритет кроз вијекове под разним властима, а завршава нажалост, са малобројним Србима који су данас на подручју Ливна - истакла је Достанићева, наводећи да покушавају да очувају гробове предака на том подручју.
У оквиру представљања изложбе промовисана је и књига која говори о усташким покољима почињеним над Србима на подручју Ливна у прољеће и љето 1941. године, као збирка сјећања преживјелих на страдање 1.587 људи, жена и дјеце, мучених и побијених на губилиштима у околини Ливна.
Аутор књиге Будо Симоновић рекао је да је ријеч о потресној хроници о усташким злочинима у Ливну и околини који су се догодили у прољеће и љето 1941. године.
- Случајно сам дошао у Ливно да снимим причу о Стани Црногорац, која је била више од мјесец дана у јами, побацила је у деветом мјесецу, извађена из јаме, удала се и формирала породицу. Знао сам да то не може бити само прича, репортажа или нешто слично, већ књига коју сам написао - рекао је Симоновић.
Он је истакао да је најпотресније казивање преживјелих, те додао да је највеће страдање тада било управо на празнике Огњене Марије.
- На тако монструозан начин живе људе су гурали у јаме дубоке 50 метра. У крвничком походу нестале су цијеле породице, бројна села остала без иједног становника - навео је Симоновић.
Према његовим ријечима, у јаму је бачено 218 Срба, међу који је четрнаесторо преживјело - 13 жена и један мушкарац, које је успио да пронађе и чује њихову причу.
Симоновић је написао књигу која је штампана 1991. године са аутентичним причама преживјелих, за коју каже да је докуменат који је неуништив и остаје као свједочанство једног зла.
Фото: srna.rs
Изложбу и представљање књиге организовало је Удружење "Огњена Марија Ливањска" и Народна библиотека Пале, чији је директор Бојан Чворо рекао да је значај приказивања изложбе и представљање књиге велики, посебно због млађих нараштаја којима се мора пренијети страдање српског народа.
- Трудимо се уназад неколико година да сачувамо културу сјећања када је у питању страдање Срба са свих просторима БиХ. Неке ствари не могу и не смеју бити заборављене, тако да страдање Срба треба бити записано у књигама - истакао је Чворо.