Студија је показала да би лансирање мреже сателита, постављених у формат попут пиксела, за исписивање рекламних порука на небу, било економски исплативо у кратком року.

Прије неколико година један руски стартап предложио је да се у ниску орбиту лансирају малени CubeSat сателити у формату који би подсјећао на матрицу ЛЕ-диода или пиксела. Тако посложени сателити кружили би око Земље и, према потреби, заокретали своја огледала како би "палили и гасили" појединачни пиксел. Резултат би био стварање огромног небеског рекламног паноа, на којем би се изнад насељених мјеста могле исписивати рекламне поруке.

Бизарна идеја тада је, наводно, имала и првог заинтересованог клијента, који би се хтио оглашавати на овај начин, но након тога о свемирским билбордима нисмо ништа чули – све до сада, када је о том пројекту написана и цијела студија. Истраживачи руских универзитета Skoltech и МIPT истражили су економску исплативост оваквог пројекта, и закључили да је он – исплатив.

Видео погледајте ОВДЈЕ

Добра зарада

У своје су калкулације урачунали трошкове израде сателита, лансирања, горива, одржавања у орбити, као и потенцијалне приходе од оглашавања изнад великих градова. Према њима, цијела би мисија могла коштати око 65 милиона долара, а укључивала би најмање 50 сателита у формату.

На темељу популација градова које би се надлијетало и броја људи који би могли видјети огласе, истраживачи су дошли до тога да би дневни приход од оглашавања могао бити око 2 милиона долара. Самим тиме, цијели пројекат могао би се исплатити у само мјесец дана, зависно од тога колико често би се сателити реконфигурисали, тј. колико би се различитих порука могло приказати унутар једног дана.

Аутори ове студије осврнули су се и на најчешћу критику оваквог пројекта – повећање свјетлосног загађења и ометање астрономских посматрања – па кажу како то не би требало никога бринути. Наиме, ово рјешење нема активно освјетљење, већ се користе огледала која рефлектују сунчеве зраке. Као такво, може функционирати само док је на тлу релативна тама, а на небу и даље има сунца, што значи да би своје рекламе у стању било приказивати у вријеме свитања и у сумрак, не и током пуне ноћи. Ка томе, оглашавање на овај начин намијењено је примарно великим градовима, гдје је свјетлосно загађење ионако интензивно, закључују истраживачи.