Чилеански писац и дипломата Нефтали Рикардо Рејес Басуалто (1904-1973), познат као Пабло Неруда, највећи лиричар Латинске Америке, добитник Нобелове награде за књижевност, рођен је 11. маја 1904. године.

Послије учешћа у Шпанском грађанском рату, гдје се спријатељио са шпанским пјесником Федериком Гарсијом Лорком, углавном је био окренут идеалима социјалне правде и политичкој борби за права потлачених.

У почетку је био под утицајем модерниста и постромантичара, потом је поетску жестину и чулност комбиновао са традиционалном пјесничком формом, а опробао се и у слободнијој пјесничкој техници са надреалистичким елементима.

Касније фазе карактерише јаче осјећање туге због пролазности свега, али и нова вјера у људске и друштвене вриједности.

Умро је 1973. године, послије убиства чилеанског предсједника Салвадора Аљендеа и доласка на власт десничарске војне хунте.

Најпознатија Нерудина дјела су: пјесничке збирке "Празнична пјесма", "Сутон", "Двадесет љубавних и једна очајна пјесма", "Покушај бесконачног човјека", "Боравак на Земљи", "Шпанија у срцу", "Трећи боравак 1935-1945", "Општа пјесма", "Грожђе и вјетар" и "Елементарне оде".