Извоз дрвета и производа од дрвета из Босне и Херцеговине значајно је пао у 2023. години у односу на 2022. годину, а како ствари сада стоје, тај тренд вјероватно ће се и наставити, или, како тврде прерађивачи, у најбољем случају ће стагнирати.

Наиме, вриједност извоза дрвета и дрвних сортимената из Босне и Херцеговине у 2022. години износио је 1,162 милијарде КМ, а годину касније 961 милион КМ, што је пад од 16,6 одсто. Треба напоменути и то да је током 2022. године, одлуком Савјета министара БиХ, већим дијелом године био забрањен извоз пелета, огревног дрвета и обловине, што пад извоза у 2023. години чини још већим.

Пад извоза забиљежен је у све земље, осим у Њемачку, која је у 2023. години из БиХ увезла 83,6 милиона КМ дрвета и дрвних сортимената, док је годину раније увезла 79,6 милиона КМ.

- Може се задржати само овај тренд или ће и даље благо падати. Четинари ће и даље имати пад, вјероватно због грађевине. Нама је Србија главни купац и тамо грађевина иде поприлично добро, али остале земље се у застоју, поготово земље Европске уније - рекао је Јанко Петровић, потпредсједник Уније удружења послодаваца Републике Српске и власник компаније "Петропројект" из Братунца.

Када је ријеч о преради дрвета, забрињава податак да је у прошлој години дошло до значајног пада, посебно у области производње намјештаја, и према званичним подацима Републичког завода за статистику, производња намјештаја, која је раније била једна од значајнијих привредних грана, у прошлој години имала је пад производње од 27,28 одсто.

- Намјештај високог квалитета и дизајнирани намјештај и даље нема проблем, али има проблем широка потрошња на коју смо ми базирани. Република Српска и Босна и Херцеговина производњу намјештаја базирају на нормалну средњу класу и тај дио је стао, слабо се и продаје и купује и смањен је готово 50 посто - истакао је Петровић.

Озбиљан поремећај на тржишту, када је ријеч о дрвној индустрији изазвала је и одлука Савјета министара БиХ из јуна 2022. године да се забрани извоз огревног дрвета, пелета и обловине.

Од тада многи произвођачи и прерађивачи из Републике Српске, посебно када је ријеч о пелету имају проблема. Примјера ради, компанија Фагус, према процјени претрпила је индиректну штету у неоствареној добити између 3,6 до 4,4 милиона КМ у 2022. години, а и штета у 2023. години процјењена је на око четири милиона КМ јер су купци које су изгубили у 2022. години због одлуке Савјета министара БиХ пронашли друге добављаче.

Лазо Шиник, дугогодишњи секретар Удружења шумарства и дрвопрераде у Привредној комори Републике Српске каже да трендови у 2023. години у односу на годину раније јесу негативни те да је основни разлог то што је дошло до поремећаја на тржишту Европске уније.

- Имали смо фазу када је могло више да се ради и извози али смо забранили извоз и до раста извоза није дошло из разно разних разлога. Ништа више није исто. Када смо савладали корону добро је кренуло али онда смо добили рат на истоку Европе, па на Блиском истоку и све је то генерисало ова кретања. Оно што је значајно пало је производња намјештаја, али и прерада дрвета - рекао је Шиник.

Урош Вукић