У јавности је наметнута теза да је приватни капитал највише погођен посљедицама пандемије, док се о радницима, који раде у знатно тежим условима и њиховим правима, готово и не прича.

Kриза усљед ковид-19 негативно је утицала на услове рада и исплате за запослену популацију, па тако шест одсто наставља да ради истим или већим интензитетом, али са смањеном платом. Њих четири одсто је било присиљено узети плаћено одсуство, један одсто неплаћено, док је рад од куће у потпуности био могућ за 13 одсто запослених – показало је истраживање Уницефа.

По подацима које има Савез синдиката Републике Српске, у вријеме пандемије у Републици Српској је без посла остало више од 16.500 људи, који су се пријавили на евиденцију Завода за запошљавање. Али, то није једини проблем.

Радници имају другачије услове рада због епидемиолошких мјера, у неким предузећима се мјере нису ни поштовале, па је дошло и до разбуктавања заразе међу запосленима.

Угрожена права радника

На крају су неки од тих радника остали без икаквих примања, јер су отпуштени. Други, опет, раде од куће, у којој углавном имају породицу. Дакле, радни услови су у, најмању руку, стресни за све запослене у Републици Српској.

Фото: Горан Шурлан/РАС Србија

– Очекивао сам заиста да ћемо бити затрпани пријавама, односно жалбама грађана да су им угрожена права из области рада. Међутим, имамо их свега петнаестак, и то због отпуштања – каже за Српскаинфо Љубинко Митровић, омбудсмен за људска права БиХ.

Сматра да то уопште није одраз правог стања и да су права радника тренутно угрожена више него прије пандемије.

Митровић мисли да се људи заправо плаше, боје се за своју егзистенцију и једноставно заборављају на ту могућност или стављају у други план све законске могућности, од обраћања омбудсману, инспекцији, покретању судских поступака.

- Осим тога, људи су се повукли у куће. Брину само за породицу. Свакодневно само слушамо лоше вијести о броју обољелих, долазе нам поруке о здравственом стању пријатеља, ко је лоше, ко је преминуо. Влада епидемија страха и неизвјесности – оцјењује Митровић.

Непријављени

Ранка Мишић, предсједница Савеза синдиката Републике Српске, за Српскаинфо оцјењује да је пандемија, која хара више од осам мјесеци, показала све оно што смо „сви знали“ када су у питању права радника, односно да је сада само видљивије. Прије свега у реалном сектору.

Фото: Александар Голић/РАС Србија

– Чињеница је да је у пандемији прво испливало на површину то да су радници који нису пријављени, они који су радили на црно, први платили цех ковида. Тиме је потврђено све оно што смо говорили, да постоји значајан број радника који раде код послодаваца, а нису пријављени. Нама се обраћао значајан број таквих радника, који су питали гдје је њихова најнижа плата, односно зашто њима држава не исплати најнижу плату. Међутим, таквих радника нема у систему и они не постоје, немају порески број иако су радили – објашњава Мишићева.

– Свједоци смо сталне приче како им је угрожена производња, добит, пада им привредна активност. То је тачно. Али, притом, на солидарност су позивани радници, а не послодавци. Нисам ту солидарност послодаваца према радницима препознала. А до овог тренутка је више од 16.500 радника из радног односа остало без посла и отишло на Завод за запошљавање. Највише њих су они којима је истекао уговор на одређено – наводи предсједница Савеза синдика Републике Српске.

Напомиње да су послодавци рад на одређено често злоупотребљавали и да су радницима годинама продужавали такве уговоре иако Закон о раду јасно дефинише под којим условима се склапају такви уговори.

По истраживању Уницефа, два одсто испитаника је изгубило посао од почетка пандемије.

– Не само да су мјере сузбијања пандемије гурнуле сиромашне дубље у сиромаштво, већ пријете да ће у озбиљну материјалну неимаштину гурнути и средњу класу, која је остала или ће остати без посла у БиХ, као и оне који су присиљени на повратак из иностранства као технолошки вишак – закључују у Уницефу.