Чувени српски физичар и хемичар Павле Савић /1909-1994/, један од проналазача процеса нуклеарне фисије, професор Универзитета у Београду и предсједник Српске академије наука и уметности, рођен је 10. јануара 1909. године.

Савић је постао свјетски познат научник када је са Иреном Жолио-Кири 1937. и 1938. године открио изотопе познатих елемената бомбардовањем атома урана спорим неутронима.

Резултат је био неочекиван и епохалан - откривени су и елементи средње атомске масе, а не само такозвани трансурански елементи како се очекивало, а други научници су понављањем тог експеримента установили да је бомбардовање неутронима произвело цијепање језгра атома урана.

У Другом свјетском рату Савић је ангажован у покрету отпора, а 1942. године изабран је за потпредсједника на Првом засједању АВНОЈ-а. Послије рата он је организовао Институт за нуклеарне науке "Борис Кидрич" у Винчи код Београда.

Послије ослобођења, Савић је обављао разне одговорне дужности, па је тако био предсједник Привредног савјета Србије и члан Савјета Федерације.

Савић је био један од првих предлагача идеје о изградњи и директор Института за нуклеарне науке у Винчи од 1960. до 1966. године.

Павле Савић био је активан скоро до краја живота, а посљедњи научни рад објавио је неколико мјесеци прије смрти, у 85. години.

Чувени српски физичар умро је у Београду 1994. године.