Мед- први слаткиш у историји човјечанства, уједно и најздравији, и Јовану је као и већини дјеце у то вријеме био први слаткиш у животу.

- Дјед је имао плетене кошнице и сјећам се добро, за Илиндан узме сјекирицу и одвали одозго, а ми као дјеца, још мали, узмемо и онога легла, али тако нам је било слатко и укусно, много слађе него било шта данас - присјећа се Ивановић.

Он данас посједује око 100 пчелињих друштава, које држи на свом викенд имању у насељу Шубе, гдје има око дунум земље.

- Обезбијеђене су, имају и камере, а повремено их премјештам љети на Заваит, када се овдје заврши вегетација багрема, онда идемо горе.

Фото: radiofoca.com

Надалеко чувен по квалитету, Јованов мед се лако и брзо прода. Он прича да на пијацу не износи и да има већ сталне купце, тако да се лако прода и када су приноси знатно већи него ове године.

- Прије десетак година, била је изузетно добра година, тада сам имао око 120 друштава и извадио сам око три тоне меда, а негдје иза Божића је све продато. Ове године просјек по друштву је око пет, шест килограма, довољно је, већ и године су ту на измаку -  рекао је Ивановић.

Потврда за одличан квалитет његовог меда прошле године стигла је са Међународног сајма пчеларства „Медена Тузла“, на којем је освојио сертификат „Златну медаљу за ливадски мед“.

Фото: radiofoca.com

Ивановић је предсједник фочанског Удружења пчелара „Полен“, које окупља 62 члана са 2.540 пчелињих друштава, односно кошница.

Међу њима је 47 пчелара, који остварују право на општинске и републичке подстицаје, а то значи да имају најмање по 30 пчелињих друштава.

Предсједник „Полена“ каже да су посљедњих пет година биле лоше за пчеларење, а да је ова година тек мало боља.

- Ова година је мало одскочила. Прољеће је добро почело, онда почеше кише, а након киша сушно љето, тако да је мало била боља од претходне четири године, али није нешто задовољавајућа – навео је Ивановић.

Када је добра година, приноси по пчелињем друштву су од десет до 20 килограма, док су ове године, наводи Ивановић, фочански пчелари у просјеку из једне кошнице вадили око пет килограма. Испаша је била много боља у планинским крајевима, док је у долини Дрине била слабија.

- Мед је екстра квалитета, доста је густ и квалитетан. Пчелари који су мало ниже- Устиколина и Јошаница, слабије су прошли, нису имали довољно паше, ливада и црногоричне шуме, док ко је возио пчеле мало височије на Заваит, Челебиће, Шћепан Поље, Тохољску планину, Вукушу и остале планинске крајеве, боље су прошли – објаснио је Ивановић.

Приноси меда већи су гдје је у испаши било доста бијеле дјетелине, која се ове године показала изузетно медоносном.

- Бијела ситна дјетелина је добро медила, на једном цвијету, гледао сам, било је по пет, шест пчелица које су купиле мед – додао је Ивановић.

Цијена меда остала је на истом нивоу од 25 марака за килограм, мада је, навео је предсједник „Полена“ све поскупјело- и восак и пчеларска опрема.

Фото: radiofoca.com

За разлику од прошле године, када је у фочанским пчелињацима било доста упада медвједа, који су уништили велики број кошница, ове године није било штете од тог „комшије“ из дивљине, а захваљујући набавци електричних чобаница.

- Прољетос смо расписали тендер на који се јавило 35 пчелара, тако да смо добили чобанице за медвједа. То је било повољно, помогла нам је међународна организација, која је финансирала 70 одсто, а ми 30 одсто. Медвјед се ове године појавио у пчелињаку у Кутима, чобаница га је опржила, одскочио је и није направио штету – рекао је Ивановић.

На тржишту је доста меда сумњивог квалитета и поријекла, упозорава Ивановић, и савјетује да је најбоље куповати мед од провјерених пчелара.

У „Полену“ су свјесни да је ово велики проблем, који би требало рјешавати на нивоу Републике Српске.

Да би се дошло до уједначеног квалитета, а примјери из земаља у окружењу, гдје постоји мед са ознаком географског поријекла, што контролишу државне лабораторије за контролу квалитета и у шта су грађани стекли повјерење, говори да је то оствариво, потребан је већи ангажман свих надлежних институција.

Ивановић наводи да се на нивоу Савеза удружења пчелара Републике Српске разматрала ова проблематика и да је речено да ће се покушати нешто урадити, али да су проблем трошкови анализе меда, који нису на прави начин законски регулисани.

Фото: radiofoca.com

Фочански крај обилује разноврсном и богатом природом и препознатљив је по квалитетном меду, а Удружење „Полен“ се труди да заинтересује што већи број грађана да се опробају у чарима овог посла. Тако је прије двије године за почетнике обезбиједило 44 пакета комплетне опреме за по пет пчелињих друштава.

- Има доста нових пчелара, загријаних, који лијепо раде, а има их и који су одустали, па продају опрему – навео је  Ивановић.