У данашњем свијету затрпани смо информацијама, обавезама и ситницама које нам редовно одвлаче пажњу, тако да није ни чудо да не можемо запамтити једноставне ствари, а поготово питања која нас чекају на сутрашњем испиту или презентацију коју планирамо одржати на послу, пише портал „Bankar.me“.
Но, на сву срећу тимови научника широм свијета редовно откључавају нове тајне нашег ума и нове начине који нам могу помоћи да побољшамо памћење. А неки од њих су и прилично једноставни, као што је шарање по папиру или мијењање фонта.
Учење страног језика
Без обзира да ли је особа научила страни језик паралелно са матерњим, или у каснијим фазама живота – током онлајн наставе, школе или студирања, истраживања показују да ће иста имати невјероватне психолошке и физиолошке бенефиције. Учење другог језика побољшава когнитивне функције, просторне способности, ниво пажње, мултитаскирање, а језички центри у мозгу ће дословно физички нарасти.
Учење другог језика нам такође помаже и да побољшамо памћење. Студије показују да особе које говоре два (или више) језика имају побољшану укупну меморију.
Шарање по папиру
Ако слушате (досадно) предавање или досадан телефонски разговор, велике су шансе да ће ваш мозак одлутати и почети да сањари, али ако вам је битно да исто предавање или разговор запамтите, једноставан чин као што је шарање по папиру може спречити мозак да лута, те да остане фокусиран на тему.
У студији спроведеној на University of Plymouth научници су установили да насумично шврљање по папиру може побољшати памћење за чак 29 одсто.
Начин на који третирате папир на ком сте записали своје мисли
Ако своју мисао напишете на комад папира и затим га згужвате и баците у канту, зашто очекујете да ће исте мисли мозак сматрати важним? У једној студији (Ohio State University), истраживачи су открили да овакво понашање значајно утиче на нашу психу, те да бачен папир на којем смо нешто записали ствара директну везу са мозгом, који такође одмах одбацује мисао.
Већ је добро позната чињеница да нам записивање мисли помаже да их боље запамтимо, али према новим открићима, ако се не односимо исправно према самом комаду папира на којем су записане, узалуд смо трошили време. Ако, с друге стране, пресавијемо папир и уредно га ставимо у џеп како бисмо га заштитили, мисли ће остати с њим и у мозгу.
Концентришите се на оно што желите да запамтите најмање 8 секунди
Данас живимо у времену када све покушавамо одрадити што брже, мање спавамо и онда се чудимо што редовно заборављамо ствари.
Ако желимо да дугорочно запамтимо неку нову информацију, наука каже да је потребно да се на њу концентришемо најмање 8 секунди – јер управо је толико потребно хипокампусу да пошаље сигнал за похрану информације као дугорочно памћење.
Ако је информација повезана с нечим што већ знате, овај процес може трајати и краће.
Фонтови тежи за читање бољи су за памћење
Научници са Принстона и Универзитета Индијана спровели су два различита експеримента у којима су тестирали ефекат фонта на учење (памћење).
У једном експерименту, учесницима су дали 20 секунди да прочитају одређени текст написан Arial или Comic Sans фонтом. Утврђено је да се они који су читали текст написан тежим (Comic Sans фонтом) 15 минута касније могу боље присетити текста.
Да би открили да ли би резултат могао имати утицаја у стварном свијету, истраживачи су дизајнирали још један експеримент.
Овај пут су мијењали фонтове образовних материјала код средњошколаца.
Ученици који су добили фонт тежак за читање имали су боље резултате на тестовима од оних који су добили једноставан фонт.
