Радован Караџић послао је писмо шефовима држава и влада, представницима земаља чланица Уједињених нација и Савjета безбједности, писано и послано непосредно прије депортације из хашког у британски казамат.

Писмо преносимо у цјелости:

Обраћам Вам се да Вас обавијестим о највећој срамоти која је учињена у Ваше име и у име Ваше велике нације, очигледно без Вашег пристанка, а вјероватно и без Вашег знања.

1. Пред цијелим свијетом одвија се најперфиднија царска игра, не мање опасна од оне коју је Хитлер играо са Чехословачком уочи Другог свјетског рата, али још перфиднија. Перфиднија, због илузије легалности стечене одлукама УН-а и других међународних тијела, попут “аd hoc” судова. Стварање кризе било је потпуно незаконито и криминално, док сљедеће радње и резолуције санкционишу и легализују ове велике прекршаје. Први корак у таквој акцији против читаве нације је стигматизација нације (у овом случају Срба), на исти начин као што се то догодило уочи Првог свјетског рата, када је Аустро-Угарска била преплављена плакатима и командом: „Serbien muss sterbien”, тј. Србија мора умријети, и на исти начин на који су Јевреји и Срби били стигматизовани прије Другог свјетског рата. У оба случаја кориштен је расистички механизам оцрњивања и демонизације и излагања наведених народа бескрајном уништењу, тако да чак ни њихова властита јавност не пита зашто њихова влада учествује у таквом злочиначком подухвату.

2. Све се то ради пред читавом међународном заједницом, и у име ове заједнице, а посебно у име најодговорнијих држава чланица Савјета безбједности и њихових лидера. Дакле, све се ради у име Ваше екселенције и Ваше угледне земље. Прво долази до масовног и драстичног кршења међунардног права и закона суверених земаља и нација, без УН-а и противно стандардима УН-а, а затим перфидно Уједињене нације имају задатак да управљају новом државом, као да је створена легално и легитимно.

3. Током ове перфидности долази до јоше једне неподношљиве и бескрајне злоупотребе Уједињених нација. Прекршени су сви акти Уједињених нација о очувању свјетског мира и поретка, посебно Повеља УН-а, као и документи ОЕБС-а, посебно онај који се односи на очување граница међународно признатих држава. Такође, сви међународни уговори о окончању свих ратова били су преокренути и Хитлеру је додјељена побједа, бар у сегменту Балкана.

4. Ако је таква институција могла бити више пута злоупотребљена у незаконите сврхе и не може се користити у спречавању страшних злочина који погађају читаве нације, онда је постојање такве институције штетно и контрапродуктивно.  

5. Поред општих хуманистичких разлога, који никога не би требало да оставе равнодушним, постоје и специфични разлози да сте правилно обавјештени о свему што се ради у име Ваше екселенције и у име Ваше угледне земље, као и многих других земаља и њихових лидера, док многи лидери немају одговарајуће информације, као ни шира јавност у самим земљама извршиоцима.

6. Временски ток неће ублажити карактер ових међународних злочина, а одговорности савремених починилаца биће повећане и изједначене са Хитлеровом кампањом против Чехословачке, Пољске и Европе заједно. Поред кршења УН-ових, ОЕБС-ових и других докумената и одредби, прекршени су и уништени сви међународни уговори о окончању свих ратова на Балкану у 20. вијеку, а ишод тих ратова био је обрнут, док је Хитлеру додијељена побједа, бар у сегменту Балкана.

7. Мањина медијских радника, уредника и новинара превладала је својим лажним извјештајима и анализама, стварајући тако атмосферу „линча“ и представљајући стандард „политичке коректности“ како би се спријечила било каква истина и било какво супротно мишљење, у мјери у којој би и Стаљин завидио. Такви лажни новинари показали су спремност за све врсте трикова, намјештајући и инсценирајући догађаје који се нису десили, тако да ова карактеристика представља сумрак цивилизације. Свакако, они се не би усудили и не би успјели без подршке својих националних влада и међународних ментора. Дјелимично, али не и оправдано, ови лажни новинари одговорни су за патње многих новинара у зараћеним зонама.

8. Слична је ситуација са хуманитарним организацијама. Чак су и неки врло познати и угледни појединци, искључујући многе одговорне и поштене и од огромне користи за страдале цивиле, својим понашањем угрозили њихову репутацију, радећи шпијунски посао за међународне поданике, па чак и за другу зараћену страну. Али најнеприхватљивије, неки од њих су на једну од страна кријумчарили наоружање, муницију и други илегални војни материјал и особље.

9. Најмалигнија је масовна манипулација након ратова у бившој Југославији са перфидним злостављањем многих институција цивилног друштва и међународног поретка. Идеја међународне правде је заувијек угрожена. Није ни чудо што неке велике силе, прогонећи и намећући такве „аd hoc“ судове другим државама, не сарађују са таквим судовима, осим са тужилаштвима ради оптуживања представника малих народа.

10. Такви судови крше многе законе и прописе, избjегавајући уобичајене поступке, отворено се приклонивши једној од зараћених страна. Такав суд подрива чак и документе УН-а, попут Резолуције Генералне скупштине УН-а 70/175, познате под називом „Правила Нелсона Манделе“, која предвиђа издржавање казне на мјестима која су најближа њиховим породицама. Као да ова резолуција не постоји, стотине невиних Срба служиле су своје неправедне казне у земљама далеко од своје земље. Сви су лишени олакшаних и редовних контаката са породицама, као и њихових културних и професионалних потреба и статуса.

11. Затворски услови различитих нација у Европи се јако разликују, мада би „Правила Нелсона Манделе“ требало да обавезују чланове УН-а да успоставе међународне стандарде умјесто својих националних. Ни у доба највећих диктатора није било затворено толико невиних људи са тако перфидном маском правде.

12. Даље, високи званичници Суда и Тужилаштва отворено показују сопствену пристрасност, масовно учествујући у комеморативним и другим друштвеним догађајима само једне од страна, обавезујући се тако да ће бити окрутни према Србима док извршавају своје „непристрасне“ дужности. На тај начин они показују да је то нека врста „побједничке правде“. А званичник највишег суда злоупотребљава своја дискрециона права, одбијајући да пусти српске осуђенике послије двије трећине издржане казне. Умјесто тога, ово одбијање представља изузетак, а утврђено правило је преокренуто, тако да је одбијање правило, а поштовање ове одредбе чини се изузетком.

13. Ово напушта сваку наду за опстанак овог свијета у добру, јер је ово тешко зауставити и преокренути на пола пута. На путу ка катастрофи, крајња станица је сама катастрофа.

14. За све овдје изнијето постоји много несумњивих доказа, од којих су многи уврштени у досијее процеса, али им није посвећена ни најмања пажња и разматрање. Увјерен сам да то никоме није у интересу, а најмање Вашој земљи и Вашој високо цијењеној екселенцији.

15. Било која комисија или група ваших адвоката лако би утврдила шта је исправно и како би овај злочиначки подухват могао бити одбачен. Међународна комисија састављена од врло компетентних и угледних стручњака већ је истраживала „случајеве Сарајева и Сребренице“, а њихови налази за Сарајево потпуно се разликују од свега што су до сада закључили судови. Ускоро ће бити објављен налаз друге међународне комисије за Сребреницу и то ће бити велико изненађење. Супротно тим стручним комисијама, није било истраге, нити било ког догађаја или инцидента за који су многи „проглашени кривима“ и осуђени, није било ништа више од личних утисака, лажи супротних свједока и лажи свједока „изјашњавам се кривим“, и лажних медијских извјештаја.

Временом ће бити све више објелодањивања, које судови покушавају да спријече пријетњама свима који нису “присталице” њихових просуђивања.

Вријеме је, Ваша Екселенцијо, за Ваше исправно дјеловање, зарад човјечности и опстанка овог свијета, прије него што буде прекасно.