Пјесник Слободан Ристовић из Рогатице, за кога књижевна критика у Србији каже да је један од ријетких чувара српског језика, истиче да се ријечи данас свакодневно изводе пред стријељање и да је ово доба најезде вјештачке интелигенције која нема осјећања.

- Вештачка интелигенција нема људски разум и осећања, не уме да плаче, тепа и кука или запева за сином који се више неће вратити - рекао је Ристовић, који је родом из Чајетине.

Он каже да књижевници, пјесници и сви људи од пера треба чврсто да стану иза тих ријечи, јер оловка није забава већ оружје којим се брани своје како би метак окренут ка ријечи имао у шта да удари.

Ристовић каже да је захваљујући томе што је одрастао у рударској породици мудрих и обичних људи од раног дјетињства напојен многим причама у којима су важне ријечи.

- Треба да сачувамо речи у језику који љубимо и који треба да поштујемо - рекао је Ристовић и додао да нису све ријечи за пјесму нити за проклињање.

Ристовић је недавно добио прву награду на Међународном конкурсу у Рудом за најбољу љубавну пјесму и Плакету "Милош Видаковић", најновију у низу од тридесетак које су обиљежиле његово стваралаштво.

Он истиче да књижевне награде данас и не значе пуно јер се често додјељују, па знају бити и нешто чиме аутори могу да се узнесу.

Међу тридесетак књижевних награда које је добио, Ристовић каже да има важних и мање важних, али да му је најдража прва коју је добио као дјечак за пјесму "Моја мајка".

- То је моја прва песма и моја највећа награда - навео је Ристовић.

Он каже да се радо сјећа награде "Блажо Шћепановић" коју му је додијелила Међурепубличка заједница за културу из Пљеваља 1991. године за најбољу књигу у рукопису.

Ристовић додаје да му је посебно драга и награда "Печат вароши сремскокарловачке" коју је 2022. године добио за збирку поезије "Жижљевина".

Он очекује да му једна књига буде преведена на енглески језик у Канади, друга на бугарски, док трећу спрема за Кину.

Раде Вучићевић, рецензент Ристовићеве књиге "Голубови на штирканој завеси", каже да је Слободан типичан представник ријетке лирске врсте којој је поезија покретачка снага живота, духовност и материјалност.

- Он вешто барата мање коришћеним речима, делимично заборављеним уз маестралне кованице које удева у градњи стихова чему је ненадмашан у савременој српској поезији - рекао је Вучићевић.

Слободан Ристовић рођен је у Чајетини, живи и ради у Рогатици и члан је удружења књижевника Србије и Републике Српске.

Он је објавио тридесетак књига поезије и прозе, које су превођене на више страних језика. Пише књижевне и ликовне импресије, есеје, духовне чланке и бави се етно-филмом за шта је добио двије Гран-при награде.

Ристовић је награђен и "Великом плакетом хомољских мотива" за допринос етно-култури Хомоља.