Док је у појединим градовима у региону већ на прагу отварање могућности плаћања јавних дажбина криптовалутама, таква пракса у БиХ, по свему судећи, неће ускоро заживјети.
БиХ је, наиме, у заостатку не само када је у питању процес дигитализације јавних услуга, већ и због чињенице да касни у имплементацији рјешења која би омогућила кориштење криптовалута.
Како за “Независне новине” кажу у Министарству финансија и трезора БиХ, ова област у БиХ још није регулисана, а проблем је и питање надлежности, с обзиром на то да су новчане трансакције и платни промет на нивоу ентитета, а Централна банка БиХ и њена валута на нивоу државе.
- БиХ још није озаконила ни електронски потпис- кажу у овом Министарству.
За разлику од БиХ, у Хрватској неке локалне заједнице већ нуде услуге плаћања јавних дажбина криптовалутама. Прије неколико дана су Марин Грегоровић, замјеник градоначелника Цреса, и Никола Шкорић, директор “Еlectrocoina”, потписали уговор о процесирању криптовалута, чиме је омогућено плаћање криптовалутама обавеза према граду Цресу. Како су нагласили, у току је успостављање потребне инфраструктуре, а очекује се да ће прве рачуне за воду и друге јавне накнаде житељи Цреса моћи платити прије краја ове године.
Из Централне банке (ЦБ) БиХ рекли су за “Независне новине” да криптовалуте нису законом уређене у БиХ. Како додају, криптовалуте не функционишу као типична валута, већ се ослањају на протокол мреже рачунар према рачунару базиран на интернету.
- У неким земљама такође постоје и банкомати за куповину, односно продају само криптовалуте за локалну валуту, али они не постоје у БиХ- наводе из ЦБ БиХ, те додају да је тренутно њихов став да криптовалуте треба посматрати као активу, финансијски инструмент, а не као новац.
Наглашавају да је, у складу са Законом о ЦБ БиХ, једино законско средство плаћања у БиХ конвертибилна марка, те да је немогуће замијенити криптовалуту за КМ, већ се само остале званичне валуте могу размијенити у КМ.
Љубиша Ћосић из Савеза општина и градова РС каже за “Независне новине” да су локалне заједнице спремне да уведу криптовалуте, али да прво то питање треба бити ријешено на нивоу БиХ и РС.
Да би се и у РС локалне накнаде могле плаћати криптовалутама, он каже да је потребно да Централна банка БиХ уреди питање третирања криптовалута у односу на званичну бх. валуту, као и да држава створи оквирни закон.
- Ако желимо да локалне заједнице примају уплате у криптовалутама, мора се прво тачно израчунати еквивалентна јединица. Ако неко плати криптовалутом, како је ми уносимо у систем, како је размјењујемо за марку, на који начин је третирамо. Све су то питања која треба ријешити. Локалне заједнице ће то сигурно да прихвате и имплементирају као што су прихватиле и имплементирале остале новине које су дошле дигитализацијом- каже Ћосић.
Према његовим ријечима, за Савез је најважнији став институција РС о овом питању.
У организацији “Union Smart Аccounting” из Сарајева кажу да не постоји јединствена законска регулатива, међународна конвенција или мултилатерални уговор којим је уједначен правни оквир за регулисање трансакција које се врше у криптовалутама, које дефинишу њихов статус.
- Закон о Централној банци БиХ као једино законско средство плаћања у БиХ предвиђа конвертибилну марку. Није могуће размијенити биткоин или другу криптовалуту за марку, већ је могуће размијенити само остале званичне валуте у КМ, што је видљиво на основу курсне листе коју издаје ЦБ БиХ сваки радни дан. ЦБ БиХ не располаже информацијама о распрострањености тржишта и употреби криптовалуте у БиХ из разлога што криптовалуте не функционишу као типична валута, не издаје их централна банка и не ослањају се на протокол мреже централних банака. За разлику од многих националних банака које су заузеле негативан став према криптовалутама, ЦБ БиХ је одлучила у вези истих заузети апсолутно неутралан- наглашавају они. Истичу да то значи да није илегално кориштење криптовалута, јер не постоји закон који би их регулисао.
Из Централне банке (ЦБ) БиХ истичу да приликом доношења одлуке о кориштењу виртуелних валута треба имати у виду низ чињеница.
Рецимо, како напомињу, новчана средства уложена у виртуелне валуте нису заштићена системом осигурања депозита, “а на платформи за трговање валутама могуће је изгубити свој новац, пошто те платформе често нису регулисане”.
- Ако платформа за трговање валутама изгуби новац или пропадне, не постоји посебна правна заштита. Новац из дигиталног новчаника може бити украден – када се купи виртуелна валута, она је похрањена у дигитални новчаник, на компјутер, преносни компјутер или паметни телефон, који нису заштићени од хакера”, упозоравају из ЦБ БиХ.
Како напомињу, вриједност виртуелне валуте подложна је брзим промјенама и чак може пасти на нулу.
